Čvorović, A, Kukić, F, Orr, RM, Dawes, JJ, Jeknić, V, and Stojković, M. Impact of a 12-week postgraduate training course on the body composition and physical abilities of police trainees. J Strength Cond Res 35(3): 826–832, 2021—The main objective of this study was to determine the effects of a 12-week physical training program on police trainees at the Abu Dhabi Police College. Anthropometric and fitness testing data for 325 healthy trainees, enrolled in an academic course for qualification as a police officer, were analyzed. The trainees were tested 3 times, during the initial (week 1), midpoint (week 7), and final testing (week 13) phases of the training program. The tested variables included anthropometry (body mass [BM]), body composition (body mass index [BMI]; waist circumference [WC]; waist-to-height ratio [WHtR]), upper-body muscular endurance (1-minute push-up [PU]), trunk muscular endurance (1-minute sit-up [SU]), and aerobic endurance (2.4-km run [RUN]). A 1-way analysis of variance with post hoc Bonferroni adjustment was performed to investigate the changes in anthropometry and fitness across the 3 testing periods with percentages of change calculated at each testing stage. Alpha levels were set at 0.05 a priori. Statistically significant differences (range of p values from p < 0.001 to p < 0.05) were found in all tested variables (BM, BMI, WC, WHtR, PU, SU, and RUN) and between all testing stages (initial, midpoint, and final). A progressive physical training program that incorporates mesocycles and midpoint evaluations can have a positive impact on the fitness of trainees even when undergoing a busy academy program.

The purpose of this research was to investigate the effects of a physical training program and semester break periods on the chosen physical abilities and basic body composition indicators among police trainees. Body weight (BW), waist circumference (WC), push-ups (PU), sit-ups (SU) and 2.4 km run (RUN) times of 420 male trainees attending the Abu Dhabi Police College were collected. The testing was conducted by the police education centre during routine testing periods (June, September, December, May) which bracketed the semesters and could be used to investigate the impacts of the physical training program and any potential detraining occurring over the semester break. A repeated measure analysis of variance was performed to identify changes in results across the time periods with a Bonferroni post-hoc adjustment to identify where differences, if any, lay. The level of significance was set at 0.05 a priori. Following the semester break period from June to September, BW, WC and RUN increased significantly (p&lt;.01), while PU and SU decreased significantly (p&lt;.01). WC and RUN significantly decreased from September to December and December to May (p&lt;.01); BW significantly decreased from September to December (p&lt;.01), but did not change from December to May (p=.267); PU and SU significantly increased from September to December (p&lt;.01) and December to May (p=.018 and p&lt;.01, respectively).

Велимир Јекнић, ¹Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања ²Криминалистичко-полицијска академија, Земун Сажетак Невољне неуромеханичке контрактилне карактеристике мишића, нарочито мишића опружача и прегибача зглоба колена као највећих мишићних група каудалног дела тела, имају важну улогу како у свакодневном кре-тању тако и у спорту. На основу тих података могу се добити важне информације о функционалним каракте-ристикама мишића. Основни начин за процену функционалних невољних неуромеханичких контрактилних карактеристика мишића јесте неинвазивна метода тензиомиографије (ТМГ). Циљ овог истраживања је да се утврди разлика невољних неуромеханичких контрактилних карактеристика мишића бутине мерених ТМГ-ом између спортиста и неспортиста мушког пола. Узорак испитаника чинило је 17 спортиста и 10 неспортиста. Применом мултиваријантне анализе варијансе (MANOVA) и т-теста дошло се до резултата који указују на то да је од укупно 30 варијабли утврђена разлика код 13. Највише разлика утврђено је код мишића опружача зглоба колена десне ноге, а нарочито код мишића ректус фемориса. Такође показало се да поред мишића који је главни опружач (ректус феморис) и мишић главни прегибач зглоба колена (бицепс феморис), учествује у дефиниса-њу разлике између спортиста и неспортиста. Резултати су показали да су варијабле: време контракције (Тc) и одложено време контракције (Тd), функционални параметри код којих је утврђена највећа разлика између спортиста и неспортиста (од t = -2.284, p < 0.05 за вастус латералис десне ноге до t = -4.018, p < 0.01 за ректус феморис леве ноге). Ови резултати су показали да је могуће утврдити разлике функционалних невољних неуро-механичких контрактилних карактеристика мишића бутине код тренираних и нетренираних особа применом методе тензиомиографије, али су исто тако показали да су те разлике врло специфичне јер се односе само на поједине карактеристике. Кључне речи: КОЛЕНО / ОПРУЖАЧИ / ПРЕГИБАЧИ / РАЗЛИКЕ / MANOVA / Т-ТЕСТ УВОДРедовно упражњавање физичких активности има позитиван утицај на цео антрополошки ста-тус човека (Merom, Bauman, & Ford, 2004;Garber et al., 2011). Показало се да постоје разлике у ан-трополошким способностима и карактеристика-ма између спортиста и неспортиста. Те разлике су нарочито изражене када су у питању морфоло-шке карактеристике (Radu, Popovici, & Puni 2015), функционалне и моторичке способности (Shin, Физич. Култ. (Беогр.) 2016; 70 (1): 34-45 ФИЗИЧКА КУЛТУРА Minamitani, Onishi, Yamazaki, & Lee, 1997;Bubanj et al., 2012;McBride, & Snyder, 2012;Radinović, & Pavlović, 2013) али и вољне контрактилне карак-теристике мишића (Medina, McLeod, Howell, & Kingma, 2007; Ahtiainen, & Hakinen, 2009). Једна од нових технологија тј. начина за про-цену невољних функционалних неуромеханич-ких контрактилних карактеристика мишића је-сте метода тензиомиографије. Тензиомиографија (ТМГ) је неинванзивна метода, једноставна за примену, која се користи за процену невољних функционалних неуромеханичких контрактил-Тоскић Л и сар. Неуромеханичке функционалне контрактилне ..., ФИЗИЧКА...

Abstract:The aim was to evaluate the effect of a two-month training program on some anthropometric characteristics and maximum oxygen consumption (VO2 max) in male and female recreational athletes. Study included 62 participants, 30 males and 32 females. All participants were doing recreational sport, aged from 35 to 50 years old. In order to obtain accurate results, the following instruments were used: measuring tape, InnerScan body composition monitor Tanita BC-532, and "Technogym" treadmill where they were performing submaximal aerobic test. Training process lasted for two months and consisted of two testing sessions. The training program has included three sessions per week for about 90 minutes. T-test for paired samples was used in the statistical program "SPSS", and results suggested that there was a positive effect of a two-month training process on certain anthropometric characteristics and the maximal oxygen uptake in both male and female subjects.

It is evident that success in performing certain police duties undoubtedly depends on the level of certain physical abilities, while good health status is necessary for each employee in police workforce. Tasks performed by police officers can involve chasing fleeing suspects on foot, grappling, wrestling and handling uncooperative belligerents, and carrying injured or unconscious people. Next to the “foot soldiers”, logistics and administration jobs are less physically but mentally very demanding and stressful. In both cases, body composition has twofold importance in physical fitness: performance-related and health-related. Therefore, the purpose of this study was to gather the studies that dealt with body composition in police workforce using various approaches with the aim to make a clearer insight into what has been done so far, and what might be done in the future.