No abstract

Polazeći od definicije grupe eksperata Svetske zdravstvene organizacije, kojom se kvalitet života definiše kao percepcija pojedinaca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojima žive, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima, možemo konstatovati da tako širok koncept čine fizičko zdravlje pojedinaca, psihološki status, materijalna nezavisnost, socijalni odnosi i njihovi odnosi prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine. Primena ovako definisanog koncepta kvaliteta života na populaciju mladih u sukobu sa zakonom u institucionalnom tretmanu, ukazuje da se razvoj ideja i prakse društvenog reagovanja na prestupništvo mladih, odrazio vremenom i na pomeranje fokusa te reakcije sa kaznenog reagovanja ka društvenoj zaštiti, obrazovanju, lečenju, profesionalnom usmeravanju i rehabilitaciji u cilju eliminacije rizičnih faktora delinkvencije i jačanju prosocijalnih obrazaca ponašanja. Korektivno-rehabilitacione institucije za tretman mladih u sukobu sa zakonom pružaju različite programe štićenicima tokom njihove inkarceracije. Ponuđeni programi obuhvataju širok spektar usluga i intervencija, uključujući lečenje zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, očuvanje somatskog i mentalnog zdravlja, obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, redukciju agresivnosti i drugih oblika asocijalnog i antisocijalnog ponašanja. Uključivanjem u navedene programe za mlade prestupnike, nastoji se poboljšati kvalitet života ove populacije, otklanjanjem kriminogenih dinamičkih faktora i stvaranjem preduslova za prosocijalan život u institucionalnom i postinstitucionalnom okruženju. Redukcijom recidivizma ostvaruje se i sekundarni cilj, odnosno povećanje javne bezbednosti zajednice u koju se integrišu po napuštanju korektivne institucije. Cilj rada je da se eksploracijom različitih pozitivnih iskustava i efekata primenjenih programa ukaže na aplikativne mogućnosti primene institucionalnih programa za mlade u sukobu sa zakonom u ovdašnjim uslovima.