СажетакУвод. Женама које пролазе кроз здравствени систем се не препознаје довољно често насиље које трпе у породици.Циљ рада. Утврдити препреке међу здравственим радницима због којих се не утврђује више случајева насиља над женама.Метод. Упитник који је подељен здравственим радницима Дома здравља у Краљеву, и послат на њихове имејл адресе.Резултати. Обухваћено је 136 здравствених радника, 73,3% женског и 26,7% мушког пола; 70,6% лекара и 29,4% техничара. Највећи број испита-ника је старости од 31 до 50 година, просечно 38,93±7,7; просечна дужина радног стажа 11,36±7,74 година. Социјалне препреке су статистички значај-но више заступљене код жена (р=0,037). Највише одговора има недостатак смерница за поступање, са статистичком значајности према стручној спре-ми, р=0,002. Међу институционалним препрекама истиче се преоптереће-ност послом (53,7%), неинформисаност о процедурама, статистички зна-чајно код лекара (р=0,003), затим страх за сопствену безбедност (46,3%). Препреке повезане са самим здравственим радницима имају најмање одго-вора (24,7%). Истиче се ограниченост временом; статистички значајно пре-ма полу (р=0,002) и квалификацијама (р=0,009) постоји недостатак знања, следи недостатак тренинга (44,9%). Жене очекују већа овлашћења у раду, р=0,035. Међу четири групе препрека, највише одговора је у вези са самим жртвама насиља (43,9%), статистички значајно више код лекара (р=0,004), највише да жртве крију насилно понашање партнера (65,4%).Закључак. Омогућити стално образовање о насиљу у породици и про-цењивање знања, ослободити жртве насиља да имају поверење у здравствени систем, подизати свест о осуди насиља, вешто упућивати жене на одгова-рајуће институције у заједници које би им могле пружити помоћ. Кључне речи:примарна здравствена заштита, здравствени радници, општа медицина, насиље у породици, решавање проблема

Увод. Лекари треба да предузму превентивне и интервентне активности ради одговарајуће реакције на случајеве насиља у породици. Циљ рада. Утврдити какав однос имају лекари према насиљу над женама; колико су обавештени, обучени; да ли примењују Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу; да ли пријављују насиље и да ли су упознати са ресурсима, односно са одговарајућим установама у заједници које се баве овим питањем. Метод. Упитник је сачињен и подељен лекарима на стручном састанку Дома здравља Краљево, новембра 2017. године. За анализу резултата коришћени су пребројавање, минимална и максимална вредност, аритметичка средина, стандардна девијација и χ²-тест независности (Excel 2010). Резултати. Истраживањем је обухваћено 118 лекара (70,3% женског, 29,7% мушког пола). Већина испитаника је старости од 41 до 50 година (39,8%), просечно 45,54±9,2. Највише је лекара опште медицине (61,9%). Случајеве насиља над женама је у пракси имало 63,6%. За препознавање насиља није обучено 19,5% испитаника, група од 10 до 20 година радног стажа, што је статистички значајно (p=0,030). Самостално се чешће обучавају запослени у граду и специјалисти. Није упознато са Посебним протоколом 39,8%, што је статистички значајно, више лекара мушког пола (p=0,004), у граду (p=0,008) и на секундарном нивоу здравствене заштите (p=0,009). Код сумње на насиље, 16,9% лекара попуњава Образац за евидентирање и документовање насиља. Редовно пријављује насиље у породици 41,5% испитаника. Психичко насиље је најчешће (51,7%); лекари старости од 61 до 70 година чешће немају времена да рутински питају (32,2%). Знају да постоји мултисекторска сарадња на нивоу града 30,5%. Лекари опште медицине статистички значајно више имају у ординацијама бројеве телефона за помоћ жртвама (р=0,037). Насиље над женама осуђује 90,7% анкетираних. Закључак. Проценити личне, организационе и системске факторе који могу унапредити примену Посебног протокола и ефикаснију борбу са овим проблемом.