Током периода средњег века, који припада дугом аграрном добу, занатство се развијало и гранало у складу са сопственим чиниоцима развоја, што је утицало и на диференцијацију и на стратификацију самих занатлија. Како би мобилност ових произвођача на територији средњовековне Србије била детаљније истражена, на податке из изворног материјала примењена је постојећа подела типова покретљивости, усклађена са датим временом. Тако је и поред скромног процента поименично познатих занатлија било могуће установити да су оне биле мобилне, као и указати на поједине типове покретљивости, било из угла друштвене географије, друштвено социјалне стратификације или померања унутар породице. During the Middle Ages, which belong to the long agrarian age, crafts developed and branched in line with own factors of development, influencing both the differentiation and stratification of craftsmen. To examine in more detail the mobility of these producers in the territory of medieval Serbia, the existing division of mobility types, harmonised with the given time, was applied to the data from source material. Thus, despite the modest percentage of craftsmen known by name, it was possible to establish that they were mobile and highlight individual types of mobility, either from the aspect of social geography, social stratification or shifts within families.

Феномен протоиндустријализације, у области производње и рада, припада дугом хронолошком периоду тзв. добу алата, које почиње у освит људске историје и траје све до индустријске револуције. Међутим, док је почетак индустријске ере омеђен проналаском и употребом парне машине, о почетку протоиндустријализације не постоји јединствено мишљење, мада се прихвата да врхунац достиже у времену од 16. до 18. века. И поред вишедеценијске дебате, теорија протоиндустрализације и данас оставља низ нерешених питања, па и око значења и зачетака саме протоиндустрије, као и грана производње у којој долази до максималног изражаја. Додатно, сам феномен протоиндустријализације заправо се може сагледати из три угла: кроз развој протоиндустрије, кроз процес прото­индустријализације и кроз теорију о протоиндустријализацији. Узимајући у обзир на првом месту да је протоиндустријализација заправо фаза између аграрне и индустријске економије, односно класичног феудализма и раног капитализма, овом приликом размотрићемо елементе ране протоиндустријализације кроз призму српске средњовековне производње 14. и 15. века, из сва три наведена аспекта, а уз извесна прилагођавања датом историјско-географском развоју саме средњовековне Србије.

Историјски институт Београд ПОВЕЉА КРАЉА СТЕФАНА ТОМАША ДУБРОВЧАНИМА О СЛОБОДИ ТРГОВИНЕЈајце, 1453, јануар 7.Сажетак: Краљ Стефан Томаш даје веру и реч свим дубровачким властеличићима и трговцима, изузимајући куће Павка Стипашиновића и Лати-ничића, да могу слободно трговати по Босни, плаћајући само праведне царине, без страха да ће претрпети било какву штету или малтретирање.

Various forms of organization of craftsmen existed in the territory of medieval Serbian countries, in the form of either public or private law relations. While based on numerous data it has been established that there was business cooperation and even association between domestic traders and craftsmen, the issue of formal legal organization of craftsmen in urban centers is less clarified due to poorly preserved sources. In this paper, based on the available parallels, the existing data from written or material sources have been reconsidered. Against such a broad background, it was possible to indicate the presence of elements of formal legal craft organizations – guilds, as suggested by the use of the title of the protomagister in the middle of internal hierarchy in urban centers in medieval Serbia.

Босански краљ Остоја обавештава Дубровачку општину даје са њеним подаником Палком Вучевићем сравнио рачун поводом дохоткаод царине, као и да је до кашњења издавања документа дошло услед његовогодласка код угарског краља.