In the global economic crisis and recession, strategic planning is a necessity. New business environment manifests a new approach to strategic planning and strategic thinking defines the activities with the organizational aspects of the movements in the region has the greatest influence firm size. The financial plan, the deficit of financial assets is a condition that requires new forms of adjustment to market conditions. The recession and the Serbian go hand in hand and the lack of funds, the impact of economic crisis and economic recession are conditions that require urgent and strategic action planning.

Sažetak: Već više decenije unazad, kao ključna pitanja u razvoju globalne ekonomije i društava uopšte, izdvojila su se ona koja se odnose na potencijal informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno digitalizacije i izazov održivog razvoja i zaštite životne sredine. Danas, tehnologija predstavlja ključni faktor u postizanju balansa između razvoja društva i prirodnog okruženja. Industrija 4.0 -nivo u tehnološkom razvoju predstavlja kombinovanje fizičkih sredstava i naprednih digitalnih tehnologija. U tom kontekstu, ona stvara nove obrasce proizvodnje i potrošnje i donosi velike promene u svim sferama društva i privrede. Masovnija primena digitalnih tehnologija stvorila je nadu da će ekološki prihvatljivi načini proizvodnje da omoguće ekonomski razvoj. Iako se društveni i ekološki uticaji digitalne transformacije tek naziru i teško je predvideti kakav će uticaj da imaju na životnu sredinu, neki početni trendovi već sada se mogu uočiti. U radu će se analizirati mogućnosti usklađivanja procesa digitalne transformacije preduzeća sa ciljevima održivog razvoja.

Сажетак: Зелене финансије препознају се као правац који се позиционирао између индустрије о финансијама, одрживог економског развоја и заптите животне средине. Несумњиво је да је ово веома млад облик финансија, који је проистекао из савременог привредног развоја у коме се догодило сучељавање теоријског и практичног економског становишта у односу на еколошку свест, али пре свега у односу на еколошку рационалност. Последњу деценију у свету дефинисало је широко јавно признање да глобални финансијски систем треба активно да допринесе одрживом развоју, што је концепт зелених финансија учинило израженијим. На то су нарочито утицали процеси управљања заштитом животне средине у привредном сектору. Алати еколошког менаџмента, зелене економије и зелених финансија акценат су ставили и на еколошко управљачко рачуноводство. Управљачко рачуноводство продукује финансијске и нефинансијске информације, на које је посебно потребно обратити пажњу и ширити свест, јер се као подручја од ширег значаја издвајају обрачун трошкова заштите животне средине и корпоративно извештавање о еколошким перформансама предузећа.

The Covid-19 pandemic has caused global changes that have affected the health sector, the economic sector, the social sector, as well as the sectors of interpersonal and social relations. Although health systems have become at the forefront of defense against the virus, other health sectors that focus on chronic diseases, new diseases, monitoring, rehabilitation, and various other forms of treatment have been put on the agenda. Unfortunately, the same fate befell the health tourism and rehabilitation sector. The problem can also be defined in the fact that the rehabilitation of insured persons who are entitled to it through the National Health Insurance Fund is carried out to a much lesser extent. The spa centers of Serbia were in the red zone of the covid system on two occasions during 2020-2021, which affected the complete absence of rehabilitation. After returning to the basic system of work, due to security measures that primarily have a physical distance, the capacities are significantly reduced. New expectations in tourism will require new standards, and the same will apply to health tourism and rehabilitation as its important sector. Although tourism has often fallen into crisis in recent decades and required the action of crisis management, it was still short-lived about the state of the Covid-19 pandemic. The Covid-19 pandemic will require long-term crisis management. What is the path to recovery, and will we go back to the old way?

Kриза проузрокована пандемијом COVID-19 тешко да може да се упореди са било којом претходном кризом. Пандемија је учинила да се свет који познајемо преко ноћи промени. Примарни циљ на глобалном нивоу постала је борба за очување живота и здравља људи. Последице те борбе осетили су и привреда и становништво широм света. Изузетак није био ни туризам. На самом почетку пандемије Светска туристичка организација Уједињених нација је објавила процену да се у међународном туризму очекује оад промета у 2020. години између 60 до 80% у односу на 2019. годину. Подаци са почетка 2021. године указују да су, на жалост, били у праву. Сви туристички сектори су подједнако погођени, а међу њима и еко туризам. Међутим, забрана кретања становништва, односно путовања као и и смањење привредних активности позитивно утичу на очување биодиверзитета и смањење загађења, што у контексту екотуризма може и треба да представља окосницу његовог будућег развоја. Отежавајућа околност је то што још увек не знамо на који начун ће се ово окончати и какве ће све послеице остваити на друштво. Правити одређене пројекције и планове за постковид период још увек је незахвално, али оно што се већ сада може утврдити јесу одређени принципи на којима би се темељио будући развој екотуризма.