PAVLOVIĆ, B. P.: NUMERICAL KARYOTYPE ETALONS ERINACEUS EUROPAEUS

PAVLOVIĆ, B. P., Nevenka PAVLOVIĆ: INCOMES OF TAXONES INTO NEW ECOLOGICAL NICHES -ADAPTIVE RADIATIONS. [Faculty of Natural Sciences and Matematics of Banjaluka University, 78000 Banjaluka, 2 Mladena Stojanovića]A new species arises from one or two demoses by separations of an individua or a group of individuals into a closed reproductive unit, from one or two demoses. That reproductive unit becomes a start of a new demos which, along with its surrounding makes a demoecon, included in hierarchy of cenoekones and taxocoenes. The demos reproductive separation could be associated by space and/or a pit of other components of niche separation. The niche separation would be developed during the new demoekon integrations. These processes, of the demos reproductive and the demoecon niche divergence means that a new species-taxon and new species-taxocoen have emerged. Both increased taxon and taxoecon divergence are meners of emergence of higher level taxa as well as higher levels taxoecones. Intial taxa that develop a quite new niche inside their taxoecons are basic for adaptive radiation. Examplar ilustrations have been presented by several taxoversities and taxoeconversities of Bios and of Bioecon, especially for Limnofauna Europaea. A few of new terms, or new deffinition, have been given in a glossary form. The new terms, enishe, evalence, espectre would be more practical for linguistic and essential meeenings than ecological niche, ecological valence, ecological spektre. Key words: new demos, new taxon, new ecological niche, new taxoecon, adaptive radiation, taxoversity, taxoeconversity, Limnofauna Europaea Сажетак Нова врста настаје издвајањем једне јединке или групе јединки у затворену репродуктивну цјелину из оквира једног или два демоса. Та репродуктивна јединица представља почетак новог демоса који са окружењем чини нови демоекон и укључује се у хијерархију ценоекона којима припада тај демоекон. Репродуктивно одвајање демоса може да буде повезано са просторним одвајањем и/или дјелимично одвајањем других компоненти нише. Одвајање нише бива развијено током интеграције новог демоекона. Ти процеси, демосове (репродуктивне) и демоеконове (ниша) дивергенције, значе да су се појавили: нови специес-таксон и нови специес-таксоекон. Повећана дивергенција и таксона и таксоекона, су начини изницања виших нивоа таксона и таксоекона. Иницијални таксони који развију сасвим нову нишу унутар својих таксоекона су темељни за адаптивну радијацију. Приказани су илустративни примјери неколико таксоверзитета и таксоеконверзитета у оквиру Bios-а и Bioecon-а, посебно за Лимнофауну Европе. Неколико нових термина, или нових дефиниција, дато је у форми појмовника. Нови термини, ениша, еваленца, еспектар чине се више практичним са лингвистичког и суштинског становишта него еколошка ниша, еколошка валенца, еколошки спектар. Кључне ријечи: нови демос, нови таксон, нова еколошка ниша, нови таксоекон, адаптивна радијација, таксонверзитет, таксоеконверзитет, Лимнофауна Европе

PAVLOVIĆ, B. P., Nevenka PAVLOVIĆ: GEOLOGICAL AGES OF GENERA AND VARIABILITY OF CHROMOSOME NUMBERS IN KARYOTYPES OF REPTILES. [Faculty of Natural Sciences and Matematics of Banjaluka University, 78000 Banjaluka, 2 Mladena Stojanovića]Findings of chromosome numbers of karyotypes of reptilian species have been used for analyzing the actual distribution within same genera ages. The total 2569 findings of characteristic chromosome numbers (2n, or Xn) have consisted of 54 different values: minimal 16, maximal 96, and the most frequent 36 chromosomes in the karyotypes. Age of genera has not appended for the 1782 findings with 45 2n or Xn: from 16 to 84, the most frequent is 36 too. Pleistocene genera are presented by 127 findings with 10 different 2n or Xn: from 32 to 54, the most frequent 36 chromosomes in the karyotypes. Corresponding values of the increased series genera ages are -of Pliocene: 152,18, 36, 94, 46;11, 30, 56, 36; 63,10, 30, 52, 50; 327,25,24, 96, 38; and -of Upper Creda: 35 findings, 12 different 2n or Xn, minimum 26, maximum 58, and the most frequent 32 chromosomes, respectively. Patterns of the included distributions have pointed to tendencies of change or persistency of karyotype chromosome numbers. The most persistent karyotype chromosome numbers are 32, 34, 36, 50, 52 and 54, they have been presented in the 5 outof the 6 genera age categories. The estimated average rate of modal karyotype chromosome numer change has been 1.114 (chromosomes/my) among the Upper Credaceos to Plestocene generaage categories, the greatest one (3.125 chromosomes/my) between Pliocene and Pleistocene. Key words: reptiles, karyotypes, chromosome number, vаriability of 2n, geological ages of genera, rate of change of karyotype chromosome number Сажетак Налази броја хромозома у кариотиповима врста гмизаваца кориштени су за сагледавање актуелних дистрибуција у оквиру родова исте старости. Укупно 2569 налаза о броју хромозома (2n, или Xn) обухватају 54 различита износа: минимално 16, максимално 96, а најчешће (мод) 36 хромозома у кариотипу. Старост рода није придружена за 1782 налаза са 45 различитих 2n или Xn: од 16 до 84, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Плеистоценски родови заступљени су са 127 налаза, 10 различитих 2n или Xn, од 32 до 54, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Одговарајући бројеви у серији повећане старости су -за плиоценске: 152, 18, 36, 94, 46; -за миоценске: 81, 11, 30, 56, 36; -за олигоценске, 63, 10, 30, 52, 50; -за еоценске, 327, 25, 24, 96, 38 и -за горње кредне, 35 налаза, 12 различитих 2n или Xn, минимално 26, максимално 58, и најчешће 32 хромозома. Облици укључених дистрибуција указују на тенденције у промјени и одржавању броја хромозома у кариотипу. Најтрајнији бројеви хромозома у кариотипу су 32, 34, 36, 50, 52 и 54, пристуни су у по 5 од 6 категорија старости родова. Процјењена просјечна стопа промјене броја хромозома у кариотипу износи 1,114 (хромозома за милион година) међу старосном категоријама родова Горња

Sampling of the Una River zoobenthos took place in Novi Grad municipality ("Ivo Lola Ribar" quay, up stream from Ada, Mlakva stadion, and Rudice camp) in 2015. The paper capitalized on the zoobenthos in order to estimate the water quality and causes of the pollution, and warn the local population about the potential consequences. An attempt was also made to indicate the potential impact of the radioactive ballast on the basis of taxon 81046. Key words: zoobenthos, Una river , Novi Grad, water quality, indication of radioactive ballast, taxon 81046 СажетакУзорковање зообентоса ријеке Уне обављено је 2015. године на подручју Новог Града (Кеј "Иве Лоле Рибара" узводно од Аде, стадион "Млакве" и камп "Рудице"). Циљ рада је био да се на основу стања зообентоса утврди квалитет воде, облик њеног загађења и укаже становништву на евентуалне нежељене посљедице. Постављено је питање могућности индицирања стања о потенцијалном утицају радиоактивног оптерећења на основу таксона кодираног са 81046. Кључне ријечи: зообентос, ријека Уна, Нови Град, квалитет воде, индицирање радиоактивног оптерећења, таксон 81046 УВОДУна у преводу са латинског значи "једна, једина", а име овој ријеци су дали стари Римљани. Дуга је укупно 214 км, а на подручју новоградске општине са дужином тока 35 км је гранична ријека (БиХ и Хрватске). Настала је у горњем плиоцену. Ова крајишка љепотица је кршка ријека богата слаповима, водопадима, брзацима и седреним наслагама. Уна тако изгледа до уласка у Нови град, а даље у доњем току корито је плитко изувијано са широком алувијалном равни која је плављена од Новог Града и низводно, још око 15км, до излаза из Добрљина. У новоградско подручје Уна утиче на надморској висини од 130м, а истиче на 112м, што значи да јој је пад 0,5м/км. Просјечна ширина јој је од 80-100м (Тодић, 2000). Фауна дна или зообентос, макрозообентос у текућицама је представљен већим бројем животињских група. Зообентос ријека се одликује промјеном квалитативног састава и