Јавне библиотеке као центри културе у локалној заједници имају пред собом одговоран задатак: да допринесу ширењу културе и да стално раде на развијању и проширењу културне понуде. У местима где постоји традиција одржавања неког културног догађаја, на библиотекама је да ту културну традицију из прошлости негују и у садашњости и да је доследно сачувају и у будућности. Народна библиотека "Ђура Јакшић", једна од свега неколико установа културе у Општини Нова Црња, организатор је културне манифестације "Липарске вечери-Ђурини дани" које се одржавају од 1962. године и у оквиру којих се од 1986. године додељује књижевна награда "Ђура Јакшић". Ова културна манифестација постала је препознатљив симбол Српске Црње и Народне библиотеке "Ђура Јакшић".

Андрићград, идејна творевина Емира Кустурице, "најмлађи стари град", у славу јединог српског нобеловца, за јавност је отворен 2014. године. Тада је са радом почео и Андрићев институт, научноистраживачка установа основана са циљем да обавља основна, примењена и развојна истраживања од општег интереса за развoј националног идентитета, очување богатства културне и историјске баштине и научноистраживачки рад у области историје, књижевности, језика и филма и медија. Андрићев институт организује научне конференције на међународном нивоу, стручне скупове, летње школе, промоције својих издања и издања других издавачких кућа, и развија издавачку делатност. Библиотека "Иво Андрић" Андрићевог института основана је са намером и жељом да подржава рад Андрићевог института и квалитетом свога фонда и својих услуга омогући висок квалитет истраживачког рада својим корисницима. У Библиотеци Андрићевог института континуирано се обављају послови набавке и селекције грађе, инвентарисања, смештаја, каталогизације и класификације књига и часописа, као и давања на коришћење научним радницима и студентима током конференција, семинара и летњих школа. Циљ стварања Библиотеке као образовног, информационог и културног центра Андрићграда остварује се редовним стручним усавршавањем запосленог кадра, аутоматизацијом пословања, формирањем референсне збирке и пружањем подршке процесу доживотног учења.

Рад представља библиографију издања Андрићевог института, односно његових одељења за историју, књижевност и српски језик и обухвата период од 2013. до 2019. године. Библиографија се састоји од библиографске студије, библиографских јединица и регистара. Библиографске јединице броје 70 монографских и 3 наслова серијских публикација.Кључне речи: Андрићев институт, издавачка делатност, монографске публикације, серијске публикације.

У раду се сагледава процес читања као начин задовољења културних потреба човека и као средство учења и сазнавања. Разматрају се позитивне и негативне стране читања. Предмет интересовања аутора је и улога библиотека у развијању и неговању читалачких навика. Део рада посвећен је променама у процесу читања које су настале као природан резултат процеса развијања нових технологија.