Јапанци за себе кажу да су „нација читалаца“. То и није нетачно ако се погледа историја читања у Јапану, која сеже до 5. века, када је кинеско писмо стигло у ову земљу. Јапанци су то писмо постепено прилагођавали свом језику, што је довело до правог процвата књижевности. И штампа је у Јапан стигла из Кине, а временом се од будистичких текстова прешло на штампање књига најразличитијих жанрова. Путујући трговци и бројне књижаре у којима су се књиге и изнајмљивале, настојали су да утоле читалачку глад свих друштвених сталежа. На таквим темељима почива и издавачка, али и развијена библиотечка делатност савременог друштва. Упркос чињеници да напредак информационих технологија удаљава људе од књига, чини се да јапанске библиотеке ипак одолевају овим притисцима. Развијена читалачка култура очитује се у броју издатих књига, али и у постојаном расту броја библиотека, како јавних, тако и специјалних, као и библиотека у оквирима образовног система у Јапану.

Данијела ВАСИЋА пстракт: Овај рад се бави типолошком и компаративном анализом тема и мотива брака човека и натприродног бића, стилизованих у јапанском миту и у усменој традицији. Карактеристике јапанских народних приповедака, мукашибанаши, варирају у односу на то да ли је натприродни супружник мушкарац или жена. Амбивалентни однос невесте према натприродном младожењи условљен је тиме да ли сиже представља одраз митског светог брака или је реч о нежељеном браку с презреном животињом. Натприродна супруга представља једног од омиљених фолклорних јунака. Уз све доступне изворе и упркос бројним теоријама које овом лику прилазе из свих углова, о њој и даље постоје бројне недоумице. Неки фолклористи саосећају с њом, сматрајући је загонетном, доброћудном женом и у њеном лику откривају потлачене жене из феудалног Јапана. Други иду и корак даље и у њој препознају концепт јунговске Велике мајке. Популарност тог фантастичног бића почива на дубоко укорењеној, али ипак погрешној слици. Јер, људи су склони да олако поверују у то да њен лик симболизује смерну супругу и наивну жртву. Међутим, жена одмах на почетку преузима иницијативу и руши све стереотипе о кроткој женствености.Уколико детаљније анализирамо појединачне сегменте приповедака о браку човека и натприродног бића, стилизоване мотиве, психолошке профиле јунака, али и друштвено-политичке прилике времена кад су приповетке настајале, постаје нам јасно да се приче, које су у први мах личиле на друге сродне приповести ван Јапана, састоје од читавог низа много сложенијих слојева. Пред нама се откривају јединствени наративи, који излазе из оквира нашироко препознатљивог усменог блага.Кључне речи: јапанске народне приповетке, мукашибанаши, егзогамија, брак човека и фантастичног бића, фантастични младожења, натприродна невеста, Змија младожења, Жена ждрал Брак с натприродним бићем је тема (или мотив) сваковрсних сижеа усмених и писаних жанрова широм света. Џејсон Дејвис указује на то да ова тема не подразумева натприродни однос са животињом (содомију) већ представља "метонимију човекове (духовне) повезаности с Оностраним (Davis, Bryce 2008: 201)". Натприродно биће може бити супруга или супружник, а често је реч о некој животињи. Барбара Ливи објашњава да се приче о женидби натприродном невестом могу наћи у сваком кутку света управо зато што

У овом раду се анализира развој библиотека у Јапану, који резултира оснивањем Националне парламентарне библиотеке (National Diet Library – NDL). Историја библиотека је у тесној вези с историјом штампарства, које у тој држави трајe од 8. века. Почеци савременог библиотекарства у Јапану везују се за крај 19. века и убрзану модернизацију земље. Прва савремена библиотека у Јапану, Царска библиотека, један је од три стуба на којима је 1948. године формирана Национална парламентарна библиотека. NDL је данас једина национална библиотека у Јапану која носи обележја такве врсте установа: основала ју је влада; као једина депозитна библиотека потражује обавезни примерак, будући да јој је дужност да прикупља и чува писано наслеђе народа; по својим капацитетима је већа од осталих библиотека у земљи; подржава остале, рецимо програмима обуке итд. Уз то, јапанска Национална парламентарна библиотека успева да се избори и са све комплекснијим захтевима савременог друштва усмереног на информационе технологије. Под тим се пре свега подразумева све већа потреба за дигитализацијом, као и за коришћењем свих врста ресурса на даљину.