No abstract

Апстракт: Као посљедица извршеног кривичног дјела или прекршаја јавља се примјена казнених (кривичних или прекршајних) санкција према његовом учиниоцу. Оне се најчешће састоје у одузимању или ограничавању права осуђеног лица -права на слободу кретања за, у судској пресуди, одређено вријеме. Међутим, могуће је да претходно изречена казнена санкција касније у поступку по ванредним правним лијековима буде опозвана. Тада се ради о неосновано осуђеном (у кривичном праву) или неосновано кажњеном (у прекршајном праву) лица. Таквом лицу припадају одређена права која имају за циљ да заштите његова људска права и слободе, а састоје се у потпуном или дјелимичном уклањању свих штетних посљедица претходне осуде или изречене казне. О појму, карактеристикама, начину и поступку остварења права лица која су неосновано осуђена и неосновано лишена слободе у кривичном поступку или неоправдано кажњена у прекршајном поступку говори се у овом раду.Кључне ријечи: неоправдана осуда, неоправдана казна, осуђено лице, закон, накнада штете, морално задовољење, суд. ** Редовни професор Правног факултета Универзитета у Нишу.

Од 2002. године када је у кривичноправни систем Републи-ке Србије уведено кривично дјело насиље у породици, ова се инкриминацијастално развијала у правцу побољшања ефикасности законских решења.Најзначајније рјешење насиља у породици прописује Кривични законикиз 2005. године. Поред правно-теоријског приказа, у циљу указивања наосновне карактеристике законских рјешења у праву Републике Србије иначин њихове инплементације у судској пракси Србије од стране надлеж-них правосудних органа, у раду се анализирају статистички подаци Репу-бличког завода за статистику за територију Републике Србије у периоду2006-2016. године. Посебан дио рада се огледа у анализи казнене полити-ке судова при пресуђењу пријављених кривичних дјела (односно њиховихучинилаца) како би се утврдила строгост или благост изречених врста имјера кривичних санкција у конкретним случајевима.Послије усвајања Истанбулске конвенције, ова инкриминација добијанову садржину, смисао и значај. Тако је 2016. године донијет посебан Законо спрјечавању насиља у породици са системом хитних мјера које треба даспријече могућност понављања вршења овог кривчног дјела. Међутим, ипоред прописаних строгих казни затвора за учиниоце овог кривичног дје-ла, његово практично оживотворење у судској статистичкој пракси ука-зује на: висок обим, структуру и динамику кривичних дела ове врсте; ви-сок проценат одбачених кривичних пријава, обустава и прекида истраге,и благу казнену политику судова, која и поред прописане казне затвора,најчешће изриче друге врсте кривичних санкција.

Considering the fact that in the modern world that knows no borders between countries and even continents, legal entities commit serious criminal offenses in the field of commercial, financial, computer, environmental, and similar operations. At the end of the 20th century, a lot of countries introduced a system of criminal responsibility and punishability of legal entities. Since the legal entity has no consciousness or will, i.e. is unable to take physical movements that would cause the consequence of a crime, specific rules on responsibility and application of criminal sanctions have been prescribed for this type of perpetrators. In this way, a new branch of criminal law was constituted - commercial criminal law. This paper deals precisely with the basic characteristics of commercial criminal law.

АпстактНа бази релевантних међународних докуменета донијетих у оквиру и под окриљем Организације уједињених нација, почев од 1961. до 1988. године, све државе су преузеле обавезу да у свом националном законодавству (основном -кривичном или допунском, споредном) предвиде кривичну одговорност и сис-тем кривичних санкција за различите облике и видове испољавања противправних дјелатности које се предузимају у односу на опојне дроге или психотропне супстанце или њихове прекурсоре, а које чине поједине облике и видове кривичних дјела. Слична је ситуација и у Руској Федерацији која је доношењем новог Кривичног законика, 1996. године, предвид-јела више кривичних дјела злоупотребе опојних дрога о чијим карактеристикама се говори у овом раду.Кључне ријечи: опојне дроге, Руска Федерација, закон, кривично дјело, одговорност, суд, казна. Редовни професор Правног факултета Универзитета у Нишу. Доктор правних наука, секретар Омбудсмена за дјецу Републике Српске.