Савремени геополитички и транзициони процеси огледају се у динамичним и интензивним промјенама у географском простору. Њихове очигледне посљедице су промјенa административно-територијалнe организацијe простора и просторног размјештаја становништва. У условима наведених процеса долази до концентрације становништва око појединих развојних осовина, које најчешће заобилазе погранични простор који демографски слаби и добија карактер проблемског. Управо такве карактеристике има погранични простор Босне и Херцеговине, то јесте Републике Српске. Имајући у виду да је за регионално повезивање од кључног значаја погранични простор, у овом раду разматра се улога насеља у трансграничном повезивању и формирању потенцијалног трансграничног региона Подриње између Републике Српске и Србије. Анализом демографских карактеристика, као предуслова за одрживост, утврђен је проблемски карактер пограничног простора. Резултати просторно-функционалне анализе указују на постојећа кореспондентна насеља као кључне развојне полове, али препознају и друга погранична насеља у простору као потенцијалне носиоце развоја и трансграничног повезивања.

У раду се анализирају социјалногеографске посљедице у геопростору Републике Српске (РС) изазване промјенама структуре привреде у условима транзиције друштвеног система. У фокусу рада је укупност географске стварности (геокомлекси, ресурси, структура привреде, демографска кретања, урбани и инфраструктурни системи). Компаративном анализом утврђују се промјене у структури привреде геопростора РС у периоду 1990−2019. годи- не и њихова узрочно-посљедична рефлексија на физичкогеографске и социјалногеографске структуре простора и друштва. Валоризација укупних потенцијала геопростора, управљање развојним могућностима те покретање при- вредних активности детерминисани су перцепцијом простора и просторно-функционалном организацијом, који се суштински мијењају у транзиционим друштвеним односима умањујући развојну перспективу. Простор РС диферен- цира се на више и мање просперитетна и проблемска подручја. У раду се сугеришу приступи вредновању капаци- тета појединих геосистема и њихових структура (хидросистеми, шумски системи, агросистеми, насеобински, итд.) и поступци у просторно-функционалном организовању. Рад има теоријски и практични значај кроз аргументовање развојних могућности и развојних ефеката произашлих из различитих приступа вредновању геопростора и сагледа- вања могућности интегрисања у савремене развојне процесе и потребе модерног друштва.

Рад анализира савремене климатске промјене на подручју Семберије и њихов утицај на аграрну производњу. На основу мјесечних података о температури и падавинама са метеоролошке станице Бијељина, утврђени су трендови температуре ваздуха, падавина, хидротермичког коефицијента према Сељанинову и индекса суше према Де Мартону у периоду 1961−2017. године. Резултати показују да температура ваздуха има тенденцију раста током цијеле године, док су трендови падавина сезонски промјенљиви (најизраженији су негативан тренд у сезони љето и позитиван у јесен). Негативни трендови хидротермичког коефицијента и индекса суше у сезони љето указују на повећање аридности климе. Приноси пољопривредних култура показују снажну зависност климатских услова, а првенствено од температуре ваздуха и доступне количине падавина у критичним фазама њиховог развоја. Утврђена је значајна негативна корелација између приноса кукуруза у Семберији и температуре у вегетационом периоду (а нарочито у сезони љето), те значајна позитивна корелација са количином падавина и вриједностима хидротермичког коефицијента и индекса суше у наведеним периодима године. Очекује се да ће климатске промјене негативно утицати на принос усјева и глобалну производњу хране, стога ће бити нужно предузети низ мјера и активности у циљу адаптације и митигације пољопривредне производње у једном од најважнијих аграрних подручја у Републици Српској и Босни и Херцеговини.