Распрострањеност дигиталних технологија и њихова моћ да повезују милијарде људи широм света, омогућила је савременом друштву ефикаснију комуникацију, доступност информација, обављање посла, али и забаву. Међутим, све је више примера у којима се оваква могућност злоупотребљава за сајбер криминалне активности, међу којима је свакако и сајбер тероризам. Активностима традиционалног тероризма, терористи  покушавају да изазову анксиозност код становништва, бирајући мете насумично или селективно, над којима се врши насиље, са намером да служе као пример осталим члановима друштва. Овакво изазивање страха је управо средство терористичких појединаца и група, којима се жели извршити притисак на владу и ширу јавност да се испуне њихови захтеви. У последње време све је више примера у којима се овакве активности селе (са више или мање успеха) у дигитално окружење. Сајбер тероризам је средство којим се шири радикална идеологија, пропаганда, регрутовање истомишљеника, али и организовање сајбер терористичких напада. Предност коју терористички активисти виде у коришћењу оваквих метода, свакако јесте могућност да остану анонимни и лако се сакрију у пространству сајбер света. Сајбер криминалци се лако прилагођавају и налазе нове методе вршења сајбер насиља, што мора бити позив владама да се синхронизованим напорима регулише законодавство, али и оформе стручни тимови који ће на време идентификовати, спречити и адекватно санкционисати овакве криминалне активности и заштитити своје становништво и критичну инфраструктуру.  Овај рад жели да приближи и предочи информације академској заједници, али и стручњацима из области сајбер тероризма који им могу помоћи да унапреде стратегије препознавања и одбране од оваквих сајбер активности. Основни циљ овог рада је да анализира прикупљене информације из доступне научне литературе и да понуди нове смернице како би се у блиској будућности овакве активности свеле на минимум.

Тешко је данас и замислити како би човек функционисао у савременом друштву без употребе технологија заснованих на интернету. Свакодневне интеракције које се дешавају у дигиталном окружењу прожимају све сфере друштва, омогућавајући комуникацију, забаву али и пословање корисника. Међутим, недостатак технолошких вештина и дигиталне писмености код великог броја људи повећавају шансе да они постану жртве различитих видова сајбер криминалних активности. Овакве активности често могу имати веома тешке физичке, материјалне и емоционалне последице по кориснике интернета и друштвених мрежа. Такође, није редак случај да интеракција са злонамерним сајбер криминалцем доведе и до трагичних последица. Овај проблем нарочито погађа најмлађу популацију, која свакодневно проводи време у виртуелном окружењу, често без потребних технолошких вештина и искустава, али и без надзора родитеља. Чињеница да је сваким даном на светском нивоу све већи број млађих корисника дигиталних технологија би морала да алармира стручњаке из ове области, али и владе свих земаља да се озбиљније посвете овој појави. Дигитална писменост се намеће као неоспорна полазна основа која може бити и најделотворније средство у сузбијању оваквих злонамерних сајбер активности.