A brief introduction to the history of anthropology of photography

Abstract

Kratak uvod u istoriju antropologije fotografije * Apstrakt: Rad predstavlja pregled najvažnijih antropologa, pre svega u anglo-američkoj i francuskoj tradiciji, koji su uticali na stvaranje antropologije fotografije i dalje utrli njen put, poput Boasa, Malinovskog, Evansa-Pričarda, Mid i Bejtson, Levi-Strosa i Džona Kolijera. Zatim, u radu se izlažu savremena promišljanja na temu fotografije u istraživanjima (Pink, Edvards, Rubi i Pini) i predstavlja nekoliko primera novijih inovativnih istraživačkih projekata kao što su: analize arhivske muzejske i istorijske fotografije, elektronski hipermediji, kolaborativni projekti s ispitanicima i fotografima, foto-esej i "fotografsko izmamljivanje". Cilj rada je da prikaže da fotografija ne treba da bude samo tehničko pomagalo pri terenskom radu, već da nudi naučni i kreativni potencijal za savremenu antropologiju.Ključne reči: antropologija fotografije, anglo-američka i francuska antropološka tradicija, kolaborativni projekti, hipermediji, arhivska fotografija Uvod Uobičajeno je da se upotreba fotografije u antropološkim istraživanjima posmatra kao deo (vizuelno) antropološkog aparata, u okviru koga se vizuelni sadržaj, kao što su npr. video zapisi, film, fotografija, crteži, posteri i sl, posmatra, najšire gledano, dvojako: kao metod istraživanja i kao predmet istraživanja, 1 mada je ovo drugo usledilo kasnije. S tim u vezi, kao i druga vizuelna sredstva, fotografija može da predstavlja nastavno učilo i sredstvo publikovanja (MacDougall 1998, 61), može da služi za merenje, brojanje i poređenje (Collier 1967), za vizuelno vođenje beležaka (Collier 2009, 13), da se koristi tokom * Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS: Identitetske politike Evropske unije: Prilagođavanje i primena u Republici Srbiji (177017). Želim da se srdačno zahvalim prof. Naumoviću sa Filozofskog fakulteta u Beogradu na savetima i komentarima ranije verzije ovog članka.1 Benks oba pristupa naziva "vizuelnim metodama" (Banks 2007, 6-7). On takođe uvodi i treći, kolaborativni, pristup u proučavanju vizuelnog materijala.

Introduction to the anthropology of photography in Serbia

“…Што се промишљања научних домета фотографије тиче, визуелни заокрет у српској етнологији уцелињује се увидима који се износе у прегледном раду о настанку англоамеричке и француске антропологије фотографије (Brujić 2017). Марија Брујић пише о историјском значају Боаса, Малиновског, Еванса-Причарда, Мидове и Бејтсона, Леви-Строса, Барта, Бурдијеа и Колијера за однос фотографије и антропологије, а затим се осврће на савремене, како рефлексивне тако и практично усмерене доприносе у сада већ потпуно успостављеној поддисциплини антроплогије фотографије (Пинкова, Едвардсова, Руби и Пини).…”

“…Представљени радови приказују различите антрополошке приступе фотографији (в. Scherer 1992, 32) као што су: интерпретација гледаоца (Vučković 2014), намере фотографа (Banić Grubišić 2012Jovanović 2013;Naumović & Radivojević 2015), интерпретације истраживача кроз реконструкцију ширег контекста (Banić Grubišić 2012;Krstić 2012;Barišić 2013;Gavrilović 2014;Erdei 2015;Naumović & Radivojević 2015), теоријску контекстуализацију улоге фотографије у антропологији и савременом свету (Prošić-Dvornić 1982;Naumović & Radivojević 2015;Brujić 2017) и материјалност фотографије (Barišić 2013). На крају, али не и најмање важно, споменути радови показују управо креативну методолошку употребу фотографија у истраживању.…”

Sports photography and historical development

“…(Figure 8). 27 Certainly, it should be noted that in Serbia the first color photo was created thanks to professor Djordje Stanojevic (Figure 9) 28 . Furthermore, besides professor Djordje Stanojevic, who undoubtedly made very significant progress in the color photography in Serbia, we should certainly mention Anastas Jovanovic.…”

Photovoice i (re)socijalizacija prestupnika

“…Ovakav pristup u skladu je sa stanovištem da primenu fotografisanja u istraživanju društva treba sagledati u transdisciplinarnom kontekstu, koji izlazi iz postojećih teorijskih i metodoloških okvira (Langman, Pick, 2018: 33; Batrićević, 2021: 120). On se preklapa sa opsežnijim zaokretom i nastankom koncepta vizuelne kulture u društvenim i humanističkim naukama, poput sociologije i antropologije, do kojeg je došlo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka (Naumović et al, 2021: 156;Brujić, 2017).…”