Предмет истраживања представљају педагошки аспекти експресивног вокално-ин-струменталног музичког извођења. Имали смо намеру да испитамо: (1) како студен-ти основних академских студија схватају/концептуализују и вреднују експресивност у склопу музичког извођења; (2) да ли су, на који начин и у коликој мери били подучавани вештини експреси-вног музичког изражавања током свог музичког школовања, (3) да ли и на који начин вежбају експре-сивну компоненту музичке интерпретације и извођења и (4) значајност разлика према полу, узрасту, инструменту, одсеку, години студија и годинама свирања инструмента у односу на групу зависних варијабли које се тичу експресивности, подучавања и вежбања. Истраживање је вршено на узорку од 82 студента инструменталних и теоретских одсека Факултета музичке уметности у Београду. Анализирани су психолошки и педагошки аспекти музичке експресивности у служби вокал-но-инструменталног извођења. Резултати су показали да студенти високо вреднују експресив-ност при музичком извођењу, али да је њено место у процесу наставе секундарно у односу на савладавање техничких и тонских захтева. Статистички значајне разлике уочене су када је реч о полу, узрасту и одсеку. Може се закључити да потенцијал за развој и унапређење експресивности код ученика лежи у напуштању традиционалног става да је за експресивно извођење заслужан ис-кључиво таленат. Налази показују да је педагошки рад потребно усмеравати ка проналажењу свр-сисходнијих стратегија за подучавање самосталног вежбања експресивности. експресивност, музичка изражајност, интерпретација, подучавање експресив-ности, вежбање експресивности.1 E-mail: miroslav.pavlovic@zuov.gov.rs 2 Рад је проистекао из пројекта Социјална партиципација особа са интелектуалном омете-ношћу, бр. 179017 (2011-2014), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Апстракт Кључне речи:Јовић, Н. и др.• Експресивност у музичком извођењу... • НВ год. LXV бр. 1/2016, стр. 93-108. 94 увод Тема експресивности вокално-инструменталног извођења актуелна је јер по-везује музику и емоције које су кључне за разумевање поруке коју музика исказује, аперцепцију музичког дела, као и за одговор слушалаца током слушања. Комуникаци-они систем, умногоме одређен емоционалним језиком који је у служби музике, служи као средство, окидач, или катализатор за емоционално искуство извођача или слуша-оца (Hatten, 2010). Међутим, постоји јасна диференцијација између емоција у свако-дневном животу и оних доживљених под утицајем музике. Објашњења емоционалног доживљаја приликом стварања, слушања или извођења музичког дела говоре о афек-тивним доживљајима (Mejer, 1986), емоционалним формама (облик комуникације ка-рактеристичан за већину невербалних видова комуникације) (Juslin & Timmers, 2009) и узбуђењу (Juslin & Sloboda, 2001). Експресивно музичко изражавање, користећи емо-ционалну форму(лу) спонтано или осмишљено, има за циљ остварење комуникације са слушаоцем.Сам појам експресивност у контексту музичког извођења користи се вишезначно како би се описале сличне, али не ...