, Jelena Pavlović1, Natalija Hadživuković1 1Medicinski fakultet Foča, Katedra za zdravstvenu negu 2Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu 3Visoka medicinska škola strukovnih studija Ćuprija (r = -0,252; p = 0,017
UVODV jerovanje da stepen zadovoljstva poslom utiče na aspekte radnog ponašanja kao što su produktivnost, apsentizam i fluktuacija dovele su do stvaranja opsežne literature posvećene toj temi, koja prema nekim izvorima uključuje i do 4000 naslova (1,2). Iako se pojam zadovoljstva poslom često upotrebljava, još uvijek nema jasne i široko prihvaćene definicije. U znača-jnom broju istraživanja polazi se od definicije zadovoljstva poslom koju je dao Paul Spector, po kojoj zadovoljstvo poslom predstavlja stepen u kome ljudi vole (zadovoljstvo) ili ne vole (nezadovoljstvo) svoj posao. Definicija sugeriše da je zadovoljstvo poslom globalno osjećanje koje ljudi imaju prema svom poslu. Prema navedenom stanovištu postoji 9 dimenzija (faceta) koji čine zadovoljstvo poslom, a to su: zadovoljstvo uslovima rada, prirodom posla, komunikacijom unutar organizacije, saradnicima, beneficijama, supervizijama, nagradama, mogućnošću napredovanja i zadovoljstvo platom (3). Zadovoljstvo poslom u značajnoj mjeri utiče na