Prisustvo As(V) u životnoj sredini ima negativan efekat na zdravlje ljudi. Uklanjanje arsena adsorpcijom je često korišćena tehnika. Povećana upotreba poli(etilen tereftalata) (PET-a
UvodProblem zagađenja vode za piće arsenom je prisutan u velikom broju zemalja Azije, Evrope, Severne i Južne Amerike među kojima je i Srbija i vodi poreklo iz prirodnih i antropogenih izvora. Arsen je prisutan u Zemljinoj kori u prosečnoj koncentraciji od 1,8 mg dm -3 , ulazi u sastav više od 200 minerala i ne spada u retke elemente [1, 2]. Prirodnim putem, arsen može dospeti u podzemne vode spiranjem sa stena, biološkom i vulkanskom aktivnošću i dr. Arsen je veoma migratoran element i nakon oslobađanja iz stena i zemljišta dolazi do njegove razmene između zemljišta, vazduha i vode [3]. Antropogene aktivnosti usled kojih arsen dospeva do podzemne vode su različite industrijske aktivnosti, sagorevanje goriva, rudarstvo, primena zaštitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi, ispuštanje industrijskih otpadnih voda i dr [2]. Arsen ima kancerogeno i toksično dejstvo na zdravlje ljudi. Uzrokuje mnoge bolesti kao što su oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog i nervnog sistema, pojavu kancera kože i drugih organa [4]. Prema Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (eng. United States Environmental Trotection Agency, USEPA) [5], preporukama Svetske zdravstvene organizacije (eng. World Health Organization, WHO) [6], kao i Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće [7] maksimalno dozvoljena koncentracija arsena u vodi za piće 10 μg dm -3 . Za uklanjanje arsena koriste se brojne metode, među kojima se izdvaja adsorpcija [8]. Adsorpcija je proces koji se zasniva na upotrebi čvrste faze (adsorbenta) za uklanjanje supstanci (adsorbata) iz