“…Održavanje mladenačkoga dobnog identiteta objašnjava se kao strategija samouzdizanja koja pridonosi subjektivnoj dobrobiti, životnom zadovoljstvu i samopoštovanju odraslih (Borzumato-Gainey, Kennedy, McCabe i Degges-White, 2009; Kleinspehn-Ammerlahn, Kotter-Grühn i Smith, 2008;Stephan, Caudroit i Chalabaev, 2011;Westerhof i Barrett, 2005) te je tipična za individualističke kulture koje veličaju mladost (Westerhof i Barrett, 2005). Novije međukulturne usporedbe subjektivne dobi to potvrđuju i upozoravaju na važnost kulturnog okruženja u istraživanju subjektivne dobi (McCann, Kellermann, Giles, Gallois i Viladot 2004;Uotinen, 1998;Westerhof, Barrett i Steverink, 2003;Westerhof i Barrett, 2005). Ipak, većina istraživanja pokazuje da negativni stereotipi o starenju i strah od starenja nisu značajno povezani sa subjektivnom dobi odraslih osoba (Montepare, 1996(Montepare, , 2009Montepare i Lachman, 1989), što ne ide u prilog prvom objaš-njenju tendencije odraslih da se osjećaju mlađima.…”