Апстракт: Однос Европске уније и држава чланица према НР Кини је вишеслојан и вишезначан, а још увек је центриран око међусобних економских односа. Последњих година до већег изражаја дошли су различити и супротстављени политички ставови, упркос начелном и обостраном пориву да се заједнички јача глобални мултилатерализам. Стратешки документи Уније и реторика њених политичких представника говоре о НР Кини не само као о партнеру него и као о економском конкуренту и системском ривалу. У првом делу текста анализираће се тај приступ Уније и појаснити позадина и аспекти таквог означавања, имајући у виду и шире глобалне процесе, уз посебан нагласак на текући негативни тренд односа у контексту напада Русије на Украјину. У другом делу ће се тумачити ефекти нарастајућих тензија у односима на простор Западног Балкана. На том подручју преплићу се динамика евроинтеграција те иницијатива "Појас и пут" и механизам Кина-ЦИЕЗ и све јаче економско присуство НР Кине током претходне деценије. Аутор указује на то да позиција Западног Балкана као подручја проширења Уније, али и као њеног првог суседства и објекта спољне политике и геополитичких амбиција, утиче на креирање слике о системском ривалству са НР Кином и ствара нови садржај у односима између Уније и држава са овог подручја. Кључне речи: Европска унија, НР Кина, Западни Балкан, системско ривалство, економија, спољна политика.
УводУзајамни однос Европске уније и њених држава чланица и НР Кине је вишеслојан и вишезначан. Замах глобализације последњих деценија 45