U radu je ispitivan uticaj primene tri različita preparata na prisutnost četiri ekonomski značajne bolesti u usevu nevena, odoljena i krompira . Na nevenu je utvrđivan intenzitet zaraze pepelnice lista (Podosphaera xanthii (Castagne) U . Braun & Shishkoff .), u odoljenu na pegavost lista (Alternaria alternata (Fr . ex Fr .) Keissel), kod krompira na crnu pegavost (Alternaria solani (Ellis & Mart .)) i plamenjaču (Phytophthora infestans (Mont .) de Bary) . Od preparata, primenjen je sintetički preparat "Sekvenca" (a . m . difenokonazol, 250 g/l) u dozi 0,5 l/ha, registrovani biostimulator "Zlatno inje" (đubrivo na bazi stajnjaka) u dozi 3,0 l/ha, mikrobiološki preparat (Bacillus amyloliquefaciens TMF3) u dozi 3,0 l/ha . Četvrta varijanta je bila kontrolna varijanta, odnosno varijanta bez tretmana . Poljski ogledi su izvedeni tokom 2019 . godine na dve lokacije na širem području grada Pančeva . Ogledi su izvedeni po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja . Veličina elementarne parcele bila je 9,0 m 2 (4,5 x 2,0 m) . Kao biljni materijal korišćena je sorta nevena "Domaći oranž", odoljena "Vojvođanski" i krompira "Desire" . Prva ocena intenziteta oboljenja, obavljena je mesec dana nakon tretmana odabranim preparatima, druga je obavljena dve nedelje nakon prve ocene .U usevu nevena najmanji procenat zaraze imale su biljke tretirane sojem Bacillus amyloliquefaciens TMF3, kod odoljena najmanje zaraženih biljaka sa gljivom A. alternata evidentirano je na parcelicama na kojima je primenjen sintetički preparat "Sekvenca", što je bio slučaj i sa crnom pegavosti i plamenjačom krompira . Najslabija efikasnost u suzbijanju pepelnice lista nevena i pegavosti lista odoljena je zabeležena primenom biostimulatora "Zlatno inje", koji je pokazao najveću efikasnost kod plamenjače krompira . Najveći prinos semena nevena (632,7 kg/ ha) imao je tretman sojem Bacillus amyloliquefaciens TMF3, kod odoljena najveći prinos semena zabeležen je pri primeni preparata "Sekvenca" (186,1 kg/ha), dok je kod krompira najveća količina krtola evidentirana sa preparatom "Zlatno inje" (30,83 t/ha) .Ipak, ukoliko se uzmu u obzir agroekološki i agrotehnički aspekt proizvodnje, primenom soja Bacillus amyloliquefaciens TMF3, ostvarena je zadovoljavajuća osnova za različite vrste narednih istraživanja ovog i njemu sličnih preparata, a u cilju unapređenja postojeće proizvodnje lekovitog i ostalih vrsta bilja .