Condition of business culture and communication in the Republic of Serbia

Abstract

Универзитет "Унион -Никола Тесла", Факултет за спорт отреба мерења организацијске културе произлази из њене ва-жности за управљање људским ресурсима. Због транзиционе кризе људски ресурси наше привреде су дезинтегрисани и деградира-ни, па је њихово реструктурирање неопходно. Њихов нови развој и ново интегрисање у системским променама, несумњиво, требало би да буду покренути културним обрасцима организацијског понашања, другачијим од садашњих. У вези с тим, важна питања су: Који култур-ни обрасци условљавају актуелно понашање запослених у предузећи-ма? Који од тих образаца су организацијски функционални, а који дис-функционални? У којој мери запослени усвајају поједине културне обрасце организацијског понашања? Да ли међу маргинализованим обрасцима организацијског понашања постоје неки које би, у процесу реструктурирања људских ресурса, вредило актуализовати? У овом раду предочено је стање пословне комуникације и културе у Републи-ци Србији.Кључне речи: култура, комуникација, Србија, људски ресурси, ор-ганизацијско понашање Увод рофесор Миљојко Базић, председник Културно-едукативног центра Бео-град, који је врхунски стручњак за пословно комуницирање упозорава да је у Србији неопходно мењати дубоко укорењене лоше навике пословног комуници-рања и понашања. Подаци истраживања на ову тему су алармантни. Око 83% ис-питаника оценило је ниво пословне комуникације као изузетно низак, а чак 85% је на питање да ли имате поверења у своје пословне партнере одговорило -нега-тивно. Професор Базић каже: "На западу постоје правила у сфери пословне ко-муникације која се морају поштовати како би једна фирма стекла потребан ауто-ритет, изградио њен позитиван имиџ, а тиме и опстала што дуже на тржишту. Имао сам прилику да радим са најпознатијом словеначком агенцијом на пољу од-носа са јавношћу 'Телавитал' и то искуство ми је показало да Србија јако заоста-је, не само за земљама Европске уније, већ и земљама бивше СФРЈ". Као пример може послужити податак да европске фирме издвајају годишње у просеку од