No abstract

Basic sports management in preschools is an area on which, in the region of Southeast Europe, no country has particularly focused. Investing in preschool sports organization is necessary for several reasons: The first reason is to raise the level of the nation's health. The second reason relates to the prevention of illness in later life, and the third reason is the possibility of creating future athletes, or making a home base from which the most talented children would be directed to local clubs in sports in which they have shown interest in or talent for. It is essential for sports activities to be available to every child, and in order to achieve this, sports for children should be free of charge.

Универзитет "Унион -Никола Тесла", Факултет за спорт отреба мерења организацијске културе произлази из њене ва-жности за управљање људским ресурсима. Због транзиционе кризе људски ресурси наше привреде су дезинтегрисани и деградира-ни, па је њихово реструктурирање неопходно. Њихов нови развој и ново интегрисање у системским променама, несумњиво, требало би да буду покренути културним обрасцима организацијског понашања, другачијим од садашњих. У вези с тим, важна питања су: Који култур-ни обрасци условљавају актуелно понашање запослених у предузећи-ма? Који од тих образаца су организацијски функционални, а који дис-функционални? У којој мери запослени усвајају поједине културне обрасце организацијског понашања? Да ли међу маргинализованим обрасцима организацијског понашања постоје неки које би, у процесу реструктурирања људских ресурса, вредило актуализовати? У овом раду предочено је стање пословне комуникације и културе у Републи-ци Србији.Кључне речи: култура, комуникација, Србија, људски ресурси, ор-ганизацијско понашање Увод рофесор Миљојко Базић, председник Културно-едукативног центра Бео-град, који је врхунски стручњак за пословно комуницирање упозорава да је у Србији неопходно мењати дубоко укорењене лоше навике пословног комуници-рања и понашања. Подаци истраживања на ову тему су алармантни. Око 83% ис-питаника оценило је ниво пословне комуникације као изузетно низак, а чак 85% је на питање да ли имате поверења у своје пословне партнере одговорило -нега-тивно. Професор Базић каже: "На западу постоје правила у сфери пословне ко-муникације која се морају поштовати како би једна фирма стекла потребан ауто-ритет, изградио њен позитиван имиџ, а тиме и опстала што дуже на тржишту. Имао сам прилику да радим са најпознатијом словеначком агенцијом на пољу од-носа са јавношћу 'Телавитал' и то искуство ми је показало да Србија јако заоста-је, не само за земљама Европске уније, већ и земљама бивше СФРЈ". Као пример може послужити податак да европске фирме издвајају годишње у просеку од

za sport Ana Gavrilović Univerzitet "Union-Nikola Tesla", Fakultet za menadžment portska industrija spada u jednu od najrazvijenijih grana industrija čija je vrednost procenjena na 450 milijardi evra, uvećavajući se svake godine. Glavni razlog za ubrzani rast sporta predstavljaju mediji, koji reklamirajući proizvode najvećih svetskih brendova, utiču na njihovu prodaju, a samim tim i na finansijski profit i ubrzani razvoj kompanija. Finansijska kriza koja je zahvatila sportsku industriju dovela je do suočavanja basnoslovnih ulaganja u sport, često gubeći realnost prosečnog ljubitelja sporta. Svaka kompanija nastoji da smanji troškove proizvodnje kako bi povećala svoj profit, ne birajući sredstva za ostvarivanje ciljeva kompanija, pa nas samim tim zgražavaju činjenice da su najveće kompanije sportske opreme, kao što su "Nike", "adidas" i "Puma", svoju proizvodnju iz Evrope i Amerike odavno preselili u Aziju gde im se radna snaga sastoji od maloletne dece koja rade u proseku od 10 do 12 sati dnevno za mesečnu nadoknadu od 2 dolara. Ovakav vid eksploatacije ljudi jedan je od ključnih razloga uštede proizvodnje, a sami tim i povećanja profita kompanija. Finansiranje sportske industrije možemo analizirati iz više uglova. Procenjena vrednost tržišta sportske opreme iznosi 135 milijardi dolara, a najveći sportski brendovi, kompanije "Nike" i "Adidas", koje su u vlasništvu akcionara, finansiraju se isključivo od prodaje sportskih proizvoda, koje reklamiranjem putem sponzorstva najboljih igrača, sportskih klubova i reprezentacija nastoje da povećaju. Takođe, postoje i drugi načini finansiranja sportske industrije, kao što su stipendiranje i fandrejzing (namenjeni prevashodno amaterskom školskom i univerzitetskom sportu), članarine (namenjene za finansiranje vrhunskog i rekreativnog sporta), prodaja sezonskih i dnevnih ulaznica, sponzorstva i prodaja TV prava (namenjeni za finansiranje vrhunskog profesionalnog sporta), kao i IPA fondovi (namenjeni za projekte od nacionalnog značaja za region zapadnog Balkana).

No abstract