Crisis Planning in Educational Institutions

Abstract

Na prvi pogled škole i vrtići su bezbedna mesta budući da u njima nema štetnih i opasnih materija, tehnološki opasnih procesa, a radni procesi su manje-više uhodani, predvidljivi i rutinski. Međutim, kao mesta na kojima se praktično svakodnevno okuplja i boravi veći broj ljudi, obrazovno-vaspitne ustanove su podložne različitim vrstama kriza. Činjenica da najveći deo populacije ovih ustanova čine deca i mladi čini ih dodatno ranjivim i osetljivim na krizne događaje. Upravo ova ranjivost populacije, u kombinaciji sa njenom simboličkom vrednošću i značajem, vidljivošću i lakom dostupnošću, te relativno slabim sistemom odbrane koji od njih stvara "meku metu", čini obrazovno-vaspitne ustanove skoro idealnim ciljem za različite vrste zlonamernih ljudskih akcija. Osim toga, krizne situacije u obrazovno-vaspitnim ustanovama su pod posebnom lupom i interesovanjem masovnih medija, tako da upravo medijska amplifikacija može od pojedinačnog ekscesa ili incidenta napraviti ozbiljnu kriznu situaciju. U ovom kontekstu krizno planiranje u obrazovno vaspitnim ustanovama ima poseban značaj. Pored opštih prinicpa kriznog planiranja mora se prilikom izrade kriznih planova voditi računa i o specifičnostima obrazovno vaspitnih institucija.