U radu se prikazuje doprinos Instituta IRITEL razvoju telekomunikacione mreže elektroprivrede Srbije i bivše Jugoslavije. Doprinos se pre svega odnosi na razvoj i proizvodnju specijalizovanih telefonskih centrala, ali i na rešavanje specifičnih problema elektroprivredne telekomunikacione mreže, kao što su prenaponska zaštita, beskonačne petlje, sudari poziva i dr. Ključne reči: elektroprivreda, telekomunikaciona mreža, telefonija, centrala, IRITEL 1. UVOD U ovom preglednom radu će biti predstavljeno učešće Instituta IRITEL, koji je osnovan 1967. godine kao Naučno-istraživački institut Elektronske industrije, u razvoju telekomunikacionog sistema elektroprivrede Jugoslavije i Srbije. Učešće u razvoju podrazumeva razvoj i proizvodnju elektroprivrednih telefonskih centrala, rešavanje specifičnih problema telekomunikacione mreže elektroprivrede i učešće u izradi tehničkih uslova i projekata.Saradnja IRITEL-a sa elektroprivredomje počela oko 1972. godine dogovorom i odlukom da se razvije elektroprivredna telefonska centrala u savremenoj tehnologiji, koja bi vremenom zamenjivala postojeće elektromehaničke telefonske centrale.Ovde treba napomenuti da su elektroprivredne centrale iz tog vremena bile centrale sa nekoliko specifičnih karakteristika, tako da se umesto njih nisu mogle koristiti obične tzv. kućne centrale. Idejni tvorac i pokretač ovog razvoja je bio inž. Stanislav Matić, kasnije doktor nauka i profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
RAZVOJ ELEKTROPRIVREDNE TELEFONSKE CENTRALERazvoj elektroprivredne telefonske centrale je počeo u Laboratoriji za komutacionu tehniku a korišćena tehnologija je bila digitalni upravljački organ sa relejnim komutacionim poljem. Razvoj je Adresa autora: Tomislav Savović, Elektromreže Srbije AD, Beograd, Kneza Miloša 11 e-mail: tomasavovic38@gmai.com Rad primljen: 18.01.2017. Rad prihvaćen: 27.02.2017.obavljan uz stalnu saradnju sa stručnjacima iz "Elektroistoka" koji su kontinualno pružali savetodavne usluge ali i obezbedili pogodan objekat za probni rad prve centrale (TS Pančevo 2). Razvoj je trajao nešto više od dve godine i potom se pristupilo maloserijskoj proizvodnji. Centrala je nazvana ETCE-60A i prvi primerci su proizvedeni krajem 1975.godine. Istovremeno, centrala je prijavljena Zajednici Jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL) za atestiranje, koje je obavljeno u laboratorijama IRITEL-a ikasnijena objektima gde su postavljene prve centrale (TS S. Mitrovica 2, TS Valač, TS Valjevo 1).Članovi atestne komisije su bili eksperti B. Radoman iz Zajednice elektroprivrede Srbije (ZEPS), S. Grmek iz Elektrogospodarstva Slovenije (EGS) i A. Bobanović iz Elektroprivrede Hrvatske (EPH). Kao što je pomenuto, elektroprivredne centrale su telefonske centrale od kojih su zahtevane neke karakteristike i funkcije koje se nisu mogla naći kod kućnih centrala opšte namene. Tu se pre svega misli na sledeće: centrala je morala imati svojstva kućne, krajnje i tranzitne centrale, morala je postojati mogućnost "rada pri ispadu centrale", tj. mogućnost javljanja osoblja trafostanice lokal...