Dilemmas in studying cultural capital in children

Abstract

Циљ рада је да се преиспитају проблеми који се јављају у истраживањима културног капитала код деце, како би се боље разумели њихови узроци и наслутила могућа решења. Кроз рад се одговара на питања: 1. у којој мери су различити начини операционализације културног капитала повезани са различитим концептима културног капитала и 2. који од различитих модела концептуализације и операционализације културног капитала најбоље успевају да објасне понашање деце у образовном пољу. Полазећи од различитих концепата културног капитала, кроз критичко анализирање различитих примера конкретних истраживања преиспитује се у којој мери су начини операционализације културног капитала повезани са различитим концептима појма, као и колико они успевају да објасне образовни успех и образовне аспирације деце. У раду се закључује да су различити начини операционализације повезани са различитим концептима културног капитала, те се као главни извор проблема у истраживањима културног капитала издваја нејасност самог концепта. Дилеме које настају услед нејасности концепта додатно су повећане када су у питању истраживања у којима су испитаници деца, код којих спорни постају и неки показатељи културног капитала о којима готово да постоји консензус у осталим истраживањима. Сагледавањем теоријских полазишта и резултата различитих истраживања, закључује се да су радови који прихватају шири и репродукцијски приступ културном капиталу, с једне стране, теоријски ближи оригиналној Бурдијеовој мисли, а с друге стране, емпиријски кориснији (у већој мери успевају да објасне образовни успех и образовне аспирације). Такође, закључује се да би отворенија, више индуктивна и квалитативна истраживања могла довести не само до бољег разумевања понашања деце у образовном пољу, већ до проналажења смерница за промену образовне праксе. културни капитал, Бурдије, образовне праксе, социологија образовања. УводТоком процеса постсоцијалистичке трансформације у Србији су друштвене неједнакости постајале све веће. Док је у економској сфери, према подацима Еуростата, 1 Реализацију овог истраживања финансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (бр. Уговора 451-03-68/2020-14/200018).

Learning about teaching: the role of reflection in the work of English language teachers

“…Sve je više priznata i cijenjena praksa da nove spoznaje o podučavanju dolaze lično od nastavnika koji preuzimaju ulogu istraživača, a škole postaju zajednice u kojima se podstiče na istraživački rad i propitivanje prakse podučavanja (Cochran-Smith & Lytle, 1993;Hagger & McIntyre, 2006). Istraživanja sistema obrazovanja zemalja na Balkanu su pokazala da nastavnici tokom svog školovanja stiču akademska znanja iz predmeta kojeg podučavaju, te potrebna pedagoška znanja, ali da im nedostaje znanje pomoću kojeg će prepoznati probleme u nastavnoj praksi i nositi se sa njima (Rajović & Radulović, 2007;Vizek-Vidović, 2005;Zgaga, 2006). Utvrđeno je postojanje raskoraka između teorijske pripreme budućih nastavnika tokom njihovog obrazovanja s jedne strane i očekivanja od nastavnika u njihovoj nastavničoj praksi s druge strane (Spasovski, 2010).…”

Inkluzija I Uloga Nastavnika

“…Nasuprot tome, nastavnici koji negativno procenjuju sopstvena znanja i veštine za rad s učenicima sa smetnjama u razvoju veruju da inkluzivno obrazovanje može ugroziti akademsko postignuće učenika bez smetnji. Rezultat da nastavnici u najvećem delu svoje inicijalno obrazovanje ocenjuju kao irelevantno za implementaciju inkluzije u skladu je sa ranijim istraživanjima u Srbiji(Rajović i Radulović, 2007). Ispitani nastavnici veruju da njihovo neadekvatno inicijalno obrazovanje predstavlja najznačajniju barijeru kvalitetnijoj inkluzivnoj praksi u školama.…”