No abstract

APSTRAKT: U radu se polazi od podataka koji govore o podzastupljenosti dece roditelja sa niskim nivoom obrazovanja unutar studentskih populacija Srbije i Slovenije, kao i od Burdijeovih ideja koje govore o usklađivanju očekivanja sa objektivnim šansama u kapitalističkim društvima. Kroz rad smo pokušali da saznamo da li se u ovim postsocijalističkim društvima može govoriti o povezanosti obrazovanja roditelja i obrazovnih aspiracija dece. Imajući na umu različitu dinamiku postsocijalističke transformacije u dve proučavane države, želeli smo i da ispitamo da li je obrazovanje roditelja u istoj meri povezano sa obrazovnim aspiracijama kod dece u Srbiji i Sloveniji, ili je ova veza izraženija u slovenačkom društvu. Kako bi se na ovo pitanje odgovorilo sprovedeno je anketno istraživanje učenika završnih godina srednjih škola u Srbiji (n=1973) i Sloveniji (n=867). Rezultati su pokazali da je i u Srbiji i u Sloveniji više obrazovanje roditelja povezano sa višim obrazovnim aspiracijama deteta, kao i da su prethodni obrazovni izbori (izbor srednje škole) povezani sa obrazovanjem roditelja. Takođe, primećeno je da je ova povezanost jača u Sloveniji, što se može objasniti različitom dinamikom postsocijalističke transformacije. KLJUČNE REČI: obrazovne aspiracije, obrazovne nejednakosti, kulutrni kapital,

In this research we set out to determine whether the effect of cultural capital on students? achievement is mediated by self-efficacy. Furthermore, we wanted to determine whether, in the context of this psychological factor, cultural capital maintains a direct effect on students? achievement. The stratified quota sample consisted of 575 eighth grade students from 30 primary schools on the territory of the Republic of Serbia. Mediation effect of self-efficacy was analysed in simple mediation model where cultural capital was predictor variable and achievement criteria. It was found that cultural capital in context of self-efficacy directly contributes to students? achievement (?=.23). Its indirect effect through students? sense of self-efficacy was also recognized (?=.12). The paper also presents the implications of our findings for educational policies and school practices. We discussed the need for revision of curriculum and the importance of formative assessment with special attention to providing a feedback that has positive effect on students? self-efficacy. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development, Grant no. 451-03-68/2020-14/200018]

Циљ рада је да се преиспитају проблеми који се јављају у истраживањима културног капитала код деце, како би се боље разумели њихови узроци и наслутила могућа решења. Кроз рад се одговара на питања: 1. у којој мери су различити начини операционализације културног капитала повезани са различитим концептима културног капитала и 2. који од различитих модела концептуализације и операционализације културног капитала најбоље успевају да објасне понашање деце у образовном пољу. Полазећи од различитих концепата културног капитала, кроз критичко анализирање различитих примера конкретних истраживања преиспитује се у којој мери су начини операционализације културног капитала повезани са различитим концептима појма, као и колико они успевају да објасне образовни успех и образовне аспирације деце. У раду се закључује да су различити начини операционализације повезани са различитим концептима културног капитала, те се као главни извор проблема у истраживањима културног капитала издваја нејасност самог концепта. Дилеме које настају услед нејасности концепта додатно су повећане када су у питању истраживања у којима су испитаници деца, код којих спорни постају и неки показатељи културног капитала о којима готово да постоји консензус у осталим истраживањима. Сагледавањем теоријских полазишта и резултата различитих истраживања, закључује се да су радови који прихватају шири и репродукцијски приступ културном капиталу, с једне стране, теоријски ближи оригиналној Бурдијеовој мисли, а с друге стране, емпиријски кориснији (у већој мери успевају да објасне образовни успех и образовне аспирације). Такође, закључује се да би отворенија, више индуктивна и квалитативна истраживања могла довести не само до бољег разумевања понашања деце у образовном пољу, већ до проналажења смерница за промену образовне праксе. културни капитал, Бурдије, образовне праксе, социологија образовања. УводТоком процеса постсоцијалистичке трансформације у Србији су друштвене неједнакости постајале све веће. Док је у економској сфери, према подацима Еуростата, 1 Реализацију овог истраживања финансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (бр. Уговора 451-03-68/2020-14/200018).

This paper presents an analysis of the poetic text of The Waste Land by T.S. Eliot through the empirical application of theoretical concepts of intertextuality, derived from the intertextual semiotic theory of poetry by Michael (Michel) Riffaterre. In the first part of this paper, we sought to provide a reliable framework for the theoretical definition of intertextuality, starting with the introduction of the neologism of intertextuality by Julia Kristeva, through the concept of general intertextuality considered in the light of postmodern poststructuralist and deconstructive theory of Roland Barthes and Jacques Derrida, to consideration of the concept of specific intertextuality limited to the domain of literature within Riffaterre's intertextual semiotics of poetry. In the second part of the paper, we tried to apply on the poetic text of The Waste Land some of the basic theoretical postulates of Riffaterre's understanding of intertextuality, which include a referential interpretation of the text aimed at the reader on the basis of hermeneutic phenomenology that leads the interpretation of a literary poetic text to a specific meaning. When approaching the analysis of the poetic text of The Waste Land, we based our analysis on the premise set by Cleanth Brooks. More precisely, we focused on the central axis of the poetic meaning of the poem, according to which the Christian material is at the center, but the poet never deals with it directly. Therefore, Brooks' initial premise led our interpretation of the poetic text towards the recognition of adequate biblical hypograms as variants of the hidden matrix of the text, where we noticed ungrammaticalities as stylistic and semantic anomalies in relation to the initially established negative idiolect of the text on the mimetic level of interpretation, and then, by moving to the semiotic level of interpretation, we connected the observed grammaticalities through the biblical intertext with the unique intertextual structure of the poem and the matrix that represents the reduced poetic meaning of the poem. Thus, grammaticalities as deviations from the real became poetic signs that make the descriptive poetic text of The Waste Land, in which symbolic discourse is literarily dominant and, in accordance with the assumed matrix, profoundly religious. Thanks to the analysis of the deep semantic-verbal structure of the text, we realized that hypograms were recognized with the help of the polarization process, a variant of the matrix that spreads the poetic meaning to equivalent lexical-grammatical elements of the text, forming a common intertextual network. At the very end of this paper, it is important to emphasize that this analysis of the poetic text of The Waste Land was formed on the basis of a reader's sociolect based on the views of the Christian faith. Therefore, if there were no divine protagonist as the subject of our presumed variant of the matrix, then the presumed deep structure of this poem by T.S. Eliot would be unconvincing. However, the possible bias expressed through the influence of the Christian sociolect in this type of analysis of the poetic text is not a consequence of an arbitrary act of the reader, but it is derived from the receptivity of the poetic text of the poem The Waste Land for empirical application of Riffaterre's semiotic principles of intertextual theory of poetry, which brought the religious-metaphysical meaning of the poem to the surface beneath the layers of referential delusions.