Educational and economic status of Roma in Serbia and its regional distribution

Abstract

Сажетак: У раду се проучава образовна и економска структура Рома у Србији. Истраживање се темељи на резултатима пописа, који су на територији Републике Србије спроведени 2002. и 2011. године. Уочене промене у образовној упоређују се са променама у економској структури Рома између два пописа. Сагледава се њихов узрок али и утицај на будући положај Рома у Србији. У раду се приказује и регионал-на расподела ове две значајне демографске структуре. Последњи део текста посве-ћен је анализи извора средстава за живот ромске популације.Кључне речи: Роми, образовна структура, економска структура, извори сред-става за живот. УводНишта ново нећемо рећи ако типичног Рома који живи у Србији опишемо као човека чији је социјални статус неповољан, материјално је угрожен, а кул-турно, образовно и економско маргинализован. Овако се друштвени статус Ро-ма објашњавао још у бившој Југославији (Радушки, 2000-2002, 2003), али и да-нас. Иако се образовање посматра као кључни фактор социјалне мобилности и друштвене интеграције, низак економски положај и систематско сиромаштво Рома се још увек објашњавају традиционално малим учешћем Рома у образов-ном систему, што се рефлектује и на економску структуру ромског становни- Социолошки преглед, vol. XLVIII (2014), no. 3, стр. 383-395 383 1 Чланак је резултат основних истраживања у оквиру пројеката Министарства просвете, на-уке и технолошког развоја "Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери" (179035) и "Значај партиципације у друштвеним мрежама за прилагођавање евроинтеграцијским процесима" (179037).штва (Ђорђевић и остали, 2002, Вујовић, 2008, Радушки, 2009, Товиловић и остали, 2009, Мандић, 2012).Овакве неповољне почетне позиције одређују ниво ресурса које Роми могу да искористе у савременом друштвеном окружењу. Уколико прихватимо да су ресурси вредне робе у друштву (Granovetter, 1973), чије поседовање појединци одржавају и унапређују ради сопственог интереса, тада на приступ коришћења друштвених ресурса утичу како почетни статус појединаца, тако и јачина и вр-сте друштвених веза које oн може да има (Соколовска, 2011).По мишљењу неких аутора различитост степена партиципације у различи-тим нивоима образовања се најлакше може објаснити на основу вредносних ста-вова различитих група (Ball, 1990). Ипак има утора који сматрају да такав при-ступ јако подсећа на "окривљавање жртве" (Tight, 1998), јер за последице ути-цаја различитих структурних чинилаца и њиховог друштвеног игнорисања оп-тужује појединца, породицу и вредности друштвене групе.Како год, када говоримо о проблемима повећања партиципације у образо-вање припадника одредјених подзаступљених маргинализованих друштвених група јасно је да такав захват захтева озбиљну и далекосежну структурну про-мену која треба да дође по мишљењу неких аутора управо од самих подзасту-пљених група (Jones, 2002;Taylor, 2000). Тај пут би подразумевао стварање но-ве образовне институционалне културе која не би захтевала од ученика да се промене пре него што започну свој образовни пут, у смислу прилагођавања хе-гемоној образовној култури ...

‘We're still here’: Misrecognition and the quest for dual identification of Roma people

“…More than 70% of the Roma are unemployed or have only temporary jobs (Radovanović & Knežević, 2014). Less than 50% finished primary school, and only 0.6% have a university degree (Sokolovska & Jarić, 2014). Finally, almost all of the studies have found that people hold extremely negative stereotypes of them (e.g., Mihić et al, 2016), and they are being discriminated against both institutionally and by individual members of the majority (Bašić, 2021).…”

Roma Inner Migration Tradition Between Social Inclusion and the Protection of Natural Resources

“…The Roma, as a social group, are characterized by the cultural, social, religious, and residential diversity (Djordjević, 2010;Djordjević & Todorović, 1999;Škorić et al, 2014;Sokolovska, 2014), as well as social mimicry and a relative group closure that is not only reactive in type-a response to social isolation-but also a form of "protection of group identification and a way of preserving the group order and structure" (Sokolovska & Jarić, 2014). For several decades, the key characteristics of their social status have been (a) spatial segregation-a common practice of living in separate (ethnically cleansed) settlements that in appearance reflect the state of permanent misery of the majority of Roma population that is dramatically manifested in the organization and way of life; (b) an extremely unfavorable education structure and a high proportion of illiterate population in comparison to the same parameters of other ethnic groups in Serbia (Ministry for Human and Minority Rights of Serbia and Montenegro [MHMRSM], 2004); (c) frequent unemployment or engagement in least paid and stigmatizing positions; (d) a low level of inclusion in health and social care; (e) the lack of political participation, public action, and international organization (Mitrović, 1996;Todorović, 2011); and (f) low social capital-social relations of the Roma population in Serbia are primarily based on contacts, and the exchange of information and support within the immediate and extended kinship community, all of which makes social inclusion difficult.…”