This paper examines a select sample of popular Serbian/Yugoslav women's magazine Bazar to address the question: How are the media construction of female gender roles discursively constructed within specific societal circumstances in Serbian/Yugoslav society in three different historical moments (in 1970s, 1980s, 1990s)? How do these hegemonic constructs differ among themselves? Do they correspond with everyday reality and in which way? The major finding of this paper is the existence of three ideal type of hegemonic female gender role models represented in women's magazine Bazar in three different historical periods (1970s, 1980s, 1990s). These three ideal type models are: (a) the 1970s model of "super-woman", (b) the 1980s model of "frustrated super-woman" and (c) the 1990s model of "escapist woman". All of them testify how popular women's magazine follows the policy of its publishing house, and official ideological political discourse, through the media construction of hegemonic female gender role. The comparative analysis of these three models of hegemonic female gender roles and their relation toward official ideological political discourse (mediated through the policy of Bazar's publishing house Politika) shows/confirms that the aggravation of living conditions and the increase of social instability enlarge the gap between media construct of hegemonic female gender role and the everyday reality of the society, in relation to which the HFGR is constructed in particular historical moment.

Сажетак: У раду се проучава образовна и економска структура Рома у Србији. Истраживање се темељи на резултатима пописа, који су на територији Републике Србије спроведени 2002. и 2011. године. Уочене промене у образовној упоређују се са променама у економској структури Рома између два пописа. Сагледава се њихов узрок али и утицај на будући положај Рома у Србији. У раду се приказује и регионал-на расподела ове две значајне демографске структуре. Последњи део текста посве-ћен је анализи извора средстава за живот ромске популације.Кључне речи: Роми, образовна структура, економска структура, извори сред-става за живот. УводНишта ново нећемо рећи ако типичног Рома који живи у Србији опишемо као човека чији је социјални статус неповољан, материјално је угрожен, а кул-турно, образовно и економско маргинализован. Овако се друштвени статус Ро-ма објашњавао још у бившој Југославији (Радушки, 2000-2002, 2003), али и да-нас. Иако се образовање посматра као кључни фактор социјалне мобилности и друштвене интеграције, низак економски положај и систематско сиромаштво Рома се још увек објашњавају традиционално малим учешћем Рома у образов-ном систему, што се рефлектује и на економску структуру ромског становни- Социолошки преглед, vol. XLVIII (2014), no. 3, стр. 383-395 383 1 Чланак је резултат основних истраживања у оквиру пројеката Министарства просвете, на-уке и технолошког развоја "Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери" (179035) и "Значај партиципације у друштвеним мрежама за прилагођавање евроинтеграцијским процесима" (179037).штва (Ђорђевић и остали, 2002, Вујовић, 2008, Радушки, 2009, Товиловић и остали, 2009, Мандић, 2012).Овакве неповољне почетне позиције одређују ниво ресурса које Роми могу да искористе у савременом друштвеном окружењу. Уколико прихватимо да су ресурси вредне робе у друштву (Granovetter, 1973), чије поседовање појединци одржавају и унапређују ради сопственог интереса, тада на приступ коришћења друштвених ресурса утичу како почетни статус појединаца, тако и јачина и вр-сте друштвених веза које oн може да има (Соколовска, 2011).По мишљењу неких аутора различитост степена партиципације у различи-тим нивоима образовања се најлакше може објаснити на основу вредносних ста-вова различитих група (Ball, 1990). Ипак има утора који сматрају да такав при-ступ јако подсећа на "окривљавање жртве" (Tight, 1998), јер за последице ути-цаја различитих структурних чинилаца и њиховог друштвеног игнорисања оп-тужује појединца, породицу и вредности друштвене групе.Како год, када говоримо о проблемима повећања партиципације у образо-вање припадника одредјених подзаступљених маргинализованих друштвених група јасно је да такав захват захтева озбиљну и далекосежну структурну про-мену која треба да дође по мишљењу неких аутора управо од самих подзасту-пљених група (Jones, 2002;Taylor, 2000). Тај пут би подразумевао стварање но-ве образовне институционалне културе која не би захтевала од ученика да се промене пре него што започну свој образовни пут, у смислу прилагођавања хе-гемоној образовној култури ...

The paper considers theoretical and methodological problems noted during the research project “Social and cultural potentials of the Roma ethnic community in Serbia” undertaken during 2013 and 2014. These problems point to an extant yet latent tension between the anthropological and the sociological approaches to the researched reality, with special emphasis on the antirealist tradition of the former and the empiricist “realist” tradition of the latter in the Serbian academic tradition of these disciplines. The paper considers how standard issues connected to methodological aspects of this primarily sociological research project (choice of topic, creation of sample, the making of field instruments, selection of informants, communication in the field, use of field assistants, data analysis and the making of the manuscript) diffract through the prism of theoretically disputable concepts of identity, ethnicity, assimilation and essentialization, which are subject to continuing questioning in anthropological theoretical and empirical research. The experience of conducting research together displays a set of methodological defaults on the anthropological and a set of theoretical defaults on the sociological side, followed by research renunciations and interpretative tensions and frustrations that arise from them, so it can be used as a guide to understanding disciplinary differences and similarities, especially when planning cooperation on a global level as well as in the local research context. Aside from this, the indivisibility of theoretical and methodological structures and the huge influence of theory on method, as demonstrated by the research itself, is considered, with implications for understanding theoretical and methodological issues which are bigger than the two disciplines in question. It is concluded that, for pragmatic reasons, multidisciplinary research of this type must be designed to suppress the theoretical ambitions of anthropology as well as the methodological ambitions of sociology.

No abstract

Hegemonic gender role is specific configuration of different gender performances and practices that represents socially accepted answer on concrete (economic, political and social) circumstances within given society in particular historical moment. Analytical insight into their content and direction of change could provide us better understanding of other social structures and aspects of social life of society/ culture/sub cultural community/social group within which hegemonic gender role has been formulated and practicized. In that sense this research shell try to recognize them as a legitimate source of data about societal process of structural transformation of Serbian society during the last two decades