“…Осим тога, емоционални "окидачи" за настанак покрета (и побуна) су, како то сведочи ратно иксуство са југословенских простора из деведестих година ХХ века, најчешће били инсценирани управо с циљем изазивања емотивног набоја који, провучен кроз медијску мејнстрим машинерију, креира притисак јавног мњења, који западне владе једва чекају (зато га и производе), и доводи до оружаних агресија, којима он служи као изговор (в. Vuković, 2018;Šuvaković, 2020). Сем тога, друштвене мреже -чији организационо-технички значај не доводимо у сумњу -нису биле довољне за стварање критичне масе потребне за ова прегнућа, већ је било потребно и "садејство" електронских масовних медија, како би пласиране информације и дезинформације стигле и до оне већине која није у то време користила интернет.…”