2020
DOI: 10.2298/zmsdn2075329s
|View full text |Cite
|
Sign up to set email alerts
|

Efficiency of ‘the fourth estate’ in propaganda war - about the scope of one analysis

Abstract: Analysis of political-propaganda actions of Western media during the Yugoslav crisis with the role in breaking the second Yugoslav state is performed in the paper, on basis of the previously theoretically determined idea of propaganda and political propaganda. By character, it was ?propaganda of war? and in certain intervals it was ?war propaganda?, while the subject of stigmatization were the Serbs, therefore it was decidedly anti-Serbian by the character. Direct occasion for this analysis w… Show more

Help me understand this report

Search citation statements

Order By: Relevance

Paper Sections

Select...

Citation Types

0
1
0
1

Year Published

2020
2020
2023
2023

Publication Types

Select...
2

Relationship

0
2

Authors

Journals

citations
Cited by 2 publications
(2 citation statements)
references
References 1 publication
0
1
0
1
Order By: Relevance
“…Осим тога, емоционални "окидачи" за настанак покрета (и побуна) су, како то сведочи ратно иксуство са југословенских простора из деведестих година ХХ века, најчешће били инсценирани управо с циљем изазивања емотивног набоја који, провучен кроз медијску мејнстрим машинерију, креира притисак јавног мњења, који западне владе једва чекају (зато га и производе), и доводи до оружаних агресија, којима он служи као изговор (в. Vuković, 2018;Šuvaković, 2020). Сем тога, друштвене мреже -чији организационо-технички значај не доводимо у сумњу -нису биле довољне за стварање критичне масе потребне за ова прегнућа, већ је било потребно и "садејство" електронских масовних медија, како би пласиране информације и дезинформације стигле и до оне већине која није у то време користила интернет.…”
unclassified
See 1 more Smart Citation
“…Осим тога, емоционални "окидачи" за настанак покрета (и побуна) су, како то сведочи ратно иксуство са југословенских простора из деведестих година ХХ века, најчешће били инсценирани управо с циљем изазивања емотивног набоја који, провучен кроз медијску мејнстрим машинерију, креира притисак јавног мњења, који западне владе једва чекају (зато га и производе), и доводи до оружаних агресија, којима он служи као изговор (в. Vuković, 2018;Šuvaković, 2020). Сем тога, друштвене мреже -чији организационо-технички значај не доводимо у сумњу -нису биле довољне за стварање критичне масе потребне за ова прегнућа, већ је било потребно и "садејство" електронских масовних медија, како би пласиране информације и дезинформације стигле и до оне већине која није у то време користила интернет.…”
unclassified
“…in Libya and Syria), which rather compromises the nonviolent character of the movements themselves. In addition, emotional "triggers" for the emergence of such movements (and revolts) are mostly staged, as the war experience in the ex-Yugoslav territory in the 1990s proved it, with the specific aim of causing emotional charge which, when taken through the mainstream media machinery, creates a pressure on the public opinion, impatiently awaited by the Western governments (that produce it for that very reason) and leads to armed aggressions, usually serving as a pretext for them (see Vuković, 2018;Šuvaković, 2020). Moreover, social media -whose organizational-technical significance is not questioned -were not sufficient for creating the critical mass necessary for such aspirations, but the "cooperation" of electronic mass media was also necessary to enable the placed information and disinformation to reach the majority that did not use the Internet at that time.…”
mentioning
confidence: 99%