nema

Analysis of political-propaganda actions of Western media during the Yugoslav crisis with the role in breaking the second Yugoslav state is performed in the paper, on basis of the previously theoretically determined idea of propaganda and political propaganda. By character, it was ?propaganda of war? and in certain intervals it was ?war propaganda?, while the subject of stigmatization were the Serbs, therefore it was decidedly anti-Serbian by the character. Direct occasion for this analysis were scientific researches of Dr. Slobodan Vukovic regarding the Yugoslav crisis, the role of foreign (Austrian, German, British and American) print media in the development of anti-Serbian propaganda as the basis for the breakage of Yugoslavia and the war against the Serbian people and Serbia. In his works (in the period 2000-2018), especially in the last two-volume compound Serbs in the Narrative of the West: ?Humanitarian? NATO Intervention, Vukovic successfully arguments the thesis about the centennial continuous anti-Serbian propaganda and the policy of the West based on it regarding the Serbs, which is the consequence in the greatest extent of the German revanchism for the lost two world wars, but also the result of other interests of the Western forces.

Универзитет у Београду, Учитељски факултет Катедра за филозофију и друштвене науке Београд (Србија) НЕКИ (ДРУШТВЕНИ) АСПЕКТИ ОБРАЗОВАЊА У ТРАНЗЦИОНОЈ СРБИЈИ 2Сажетак: У раду се разматрају промене кроз које је пролазило образовање у Србији -посебно оно високо -током периода транзиције, 1989−2019. године. На основу извршене анализе, аутор предлаже периодизацију промена у образовању и образовној политици у транзиционој Србији. Током овог тродеценијског транзиционог периода јасно се разликују, када је у питању високо школство, до болоњска и болоњска фаза. Указује се на то да је идеолошка подлога транзиционе реформе образовања у Србији, а посебно њене "болоњске фазе", неолиберална, глобалистичка и антипросветитељска. Сврха образовања је измењена, па су и образовне установе постале "предузећа" која, уместо просветитељске улоге и стварања широкообразованих личности, добијају функцију стварања профита на образовању и истовремено образују младе људе за занимања која треба да допринесу порасту БДП-а као главном критеријуму курентности квалификација радне снаге. Извесно је да је читав процес као исход имао: инфлацију високообразованих, емиграцију најбољих, останак у земљи осредњих и слабих стручњака, недостатак кадрова свих врста, промоцију техничких "знања", различите облике "системске образовне корупције" и запостављање друштвено-хуманистичких наука. Ово наравно треба посматрати и кроз призму "глобалне поделе рада": земље периферије или полупериферије, попут других сировина, "извозе" своје најбоље стручњаке у земље центра, и на тај начин финансирају просперитет богатих, док истовремено та друштва остају у стагнирајућем или чак регресивном положају.Кључне речи: образовна политика, транзиција, сврха образовања, "Болоњска реформа високог образовања", "глобална подела рада", емиграција образованих, Србија 1989−2019. Уводне напоменеЗа разлику од глобализације, која представља законит процес друштвеног развитка, који је у друштвеним наукама различито именован у претходним фазама развоја тих 1 uros.suvakovic@uf.bg.ac.rs 2 Рад је резултат истраживања у оквиру научноистраживачког пројекта ИИИ 47023 "Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција" који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

[Projects of the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development, Grant no. III 47023: Kosovo and Metohija between national identity and Euro-integrations and Grant no. OI 179013: Identity sustainability of Serbs and national minorities in border municipalities of East and South-East Serbia]

No abstract