“…Свенсен (Svendsen, 2012) истиче постојање "клизног радног вре-мена" и "клизног радног места" као карактеристику савременог рада, што значи да људи све чешће раде "од куће" или с неког другог места (у зависности од посла којим се баве), без конкретног радног времена. Емпиријско истраживање које је спроведено на узорку од 200 производних предузећа која су део ланца снабдевања велике мултинационалне компаније (Spasojević Brkić, Tomić, Brkić, Dondur, Josipović, 2019) показало је да међу основне димензије организационе културе 4 између осталог, спада знање и компетентност запослених, те да предузећа редовно инвестирају у обуку и професионални развој радника. Додатно, циљеви и задаци предузећа су јасни и мерљиви, што се препознаје као још један од разлога за стално усавршавање радника.…”