Emocionalni I Ponašajni Problemi Mlađih Adolescenata – Zastupljenost I Rodne Razlike

Macuka, Ivana

doi:10.3935/ljsr.v23i1.97

Cited by 10 publications

(13 citation statements)

References 5 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Novija istraživanja usmjerena su i na negativne efekte visokog samopoštovanja. Takve osobe sklonije su raznim pristranostima, predrasudama, diskriminaciji, narcizmu, samoopterećivanju, obrambenim mehanizmima i agresiji (Baumeister, Smart i Boden, 1996.;Kernis i Goldman, 2003;Jelić, 2012.;Macuka, 2016.). Kako pozitivno mišljenje o sebi pruža emotivno ugodan osjećaj, pojedinac je sklon ponašanjima koja omogućuju da zadrži i obrani tu sliku o sebi (Uszynska Jarmoc, 2007.).…”

Section: Uvod Samopoštovanje U Djetinjstvuunclassified

Uloga Roditeljskog Ponašanja I Samopoštovanja Oca I Majke U Samopoštovanju I Samokontroli Dječaka I Djevojčica

Martinić¹,

Žganec

2021

ASW

View full text Add to dashboard Cite

THE ROLE OF PARENTAL BEHAVIOUR AND SELF-ESTEEM OF FATHER AND MOTHER ON SELF-ESTEEM AND SELFCONTROL OF BOYS AND GIRLS The aim of the research was to analyse the connection between parental behaviours and self-esteem of the parents on the self-esteem and self-control of the children. The pupils of the seventh and eighth grade of six primary schools in the area of the city of Zagreb and the city of Split and their parents participated in the research. The children filled out the Coopersmith Self-Esteem Inventory, the Brief Self-Control Scale and the Perception of Parental Behaviour Scale, while the parents filled out the Rosenberg Self-Esteem Scale. Regression analysis was used and it has determined that the parental control is the best predictor for the child’s self-esteem. Self-esteem of boys is better predicted by the sets of parental predictors and it is somewhat more connected with the father’s self-control, while self-esteem of girls is more connected with the mother’s self-control. Self-control of girls is best predicted by the mother’s acceptance and control, so that the sets of parental variables, more specifically the mother’s variables, are significant only for predicting self-control of girls. The assumption about the greater role of the mother in the development of self-esteem and self-control of children was confirmed, while the assumptions about the gender differentiation in upbringing were confirmed only in the case of the child’s self-control, but not in the case of their self-esteem, which shows that there are differences in the direction of transition towards more modern upbringing practices. The results, as well as the existing studies and theoretical assumptions, point out the importance of the parental role as the model for the development of the child’s self-esteem and self-control, and the different approaches in the upbringing of boys and girls can be addressed specifically.

show abstract

Section: Uvod Samopoštovanje U Djetinjstvuunclassified

Uloga Roditeljskog Ponašanja I Samopoštovanja Oca I Majke U Samopoštovanju I Samokontroli Dječaka I Djevojčica

Martinić¹,

Žganec

2021

ASW

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Главни задаци адолесцентог периода су: ношење са телесним променама; савладавање сексуалних и агресивних импулса; развијање аутономије од родитеља; успостављање односа са вршњацима и одраслима ван породице; развој капацитета за интиман однос са другим особама; успостављање трајног осећаја вредности; успостављање кохерентног осећаја идентитета; постизање осећаја способности у школи; као и реалистично планирање за каснију економску самосталност (Dogić-Ćurković, 2017: 223). Досадашња истраживања су показала да у периоду ране адолесценције долази до емоционалних и понашајних проблема услед новонасталих промена који могу да утичу на школско постигнуће ученика (Dogić-Ćurković, 2017;Macuka, 2016;Mikas, 2012). У адолесценцији је најизразитије телесно и полно сазревање, што у раној фази доводи до појаве секундарних полних карактеристика и убрзаног Томчић, Л.: Узроци тешкоћа у учењу на прелазу из разредне у предметну наставу Научни скуп "Наука и настава у васпитно-образовном контексту" • стр.…”

Section: развојне карактеристике ученика на прелазу из разредне у преunclassified

Causes of Learning Difficulties in the Transitionfrom Class Teaching to Subject Teaching

Tomčić¹

2020

Nauka I Nastava U Vaspitno-Obrazovnom Kontekstu

View full text Add to dashboard Cite

The period of transition from class teaching to subject teaching is marked by changes that greatly affect students. The aim of the paper is to analyze the potential causes that lead to learning difficulties in the transition from class teaching to subject teaching. The goal is achieved at the theoretical level, applying the method of theoretical analysis and content analysis technique. Because of the pre-puberty and puberty period that they are in, students are in a phase of intense growth and development where they are more easily fatigued; their attention is short-lived, which often leads to clumsiness in performing activities and solving tasks. The analysis of the results of the research so far indicates that the fifth grade students are achieving lower school success compared to the previous four years of schooling. The causes of many difficulties that occur in the fifth grade are: the volume and difficulty of the teaching material, the difference in the criteria of students’ assessment, the problem of adaptation to changes in work, the adaptation of teaching procedures to the age of students. The pedagogical implications of this paper are reflected in the identification of causes and their prevention in order to ensure the best possible adaptation of students to new changes.

show abstract

“…Због интензивних промена у телесном, когнитивном, емоционалном и социјалном аспекту функционисања, период адолесценције истиче се као време посебног ризика за појаву тешкоћа у психосоцијалној прилагођености (Macuka, 2016). Премда много младих пролази кроз период адолесценције без много "бура и олуја", неки се ипак сусрећу са значајним проблемима који могу неповољно утицати на њихов даљи психосоцијални развој.…”

Section: теоријска разматрањаunclassified

“…Када је реч о екстернализованим проблемима, поједина истраживања показала су да су она заступљенија код младића (Costello, Mustillo, Erkanli, Keeler & Angold, 2003), док у неким другим истраживањима нису утврђене разлике међу половима (Klarin i Đerđa, 2014). Додатно, позивајући се на податак о релативној стабилности екстернализованих проблема (Macuka, 2016), не очекујемо разлике у екстернализованим проблема код адолесцената с обзиром на узраст.…”

Section: теоријска разматрањаunclassified

“…Имајући на уму да присуство опште анксиозности и екстернализације проблема код младих могу представљати важан предиктор менталног здравља у будућности (Macuka, 2016), надамо се да добијени резултати могу бити корисни у разумевању неких од фактора ризика који потичу из породице, а доприносе општој анксиозности и екстернализованим проблемима код адолесцената. Проблеми у психосоцијалној прилагођености деце и адолесцената одражавају се, између осталог, и на учење, школски успех, односе са другима, нарушавајући општи квалитет живота самог детета, али и породице и због тога је важно идентификовати их што раније.…”

Section: дискусијаunclassified

See 1 more Smart Citation

Parental rearing styles as the predictors of internalised and externalised problems of adolescents

Šnele

Andjelkovic

2017

ZIPI

View full text Add to dashboard Cite

Апстракт. Адолесценција представља период посебног ризика за појаву тешкоћа у психосоцијалном прилагођавању. У овом истраживању испитана је предиктивна моћ васпитних ставова мајке и оца у односу на ниво интернализованих (прецизније анксиозности као црте) и екстернализованих проблема на узорку адолесцената (212), узраста од 12 до 18 година. За прикупљање података примењени су следећи инструменти: Скала васпитних ставова, Упитник снага и тешкоћа (SDQ) и Спилбергов инвентар анксиозности (STAI-Y). Добијени резултати истраживања указују да емоционално хладни васпитни став оца и ограничавајући васпитни став оба родитеља представљају значајне предикторе нивоа опште анксиозности. Када је реч о екстренализацији, као једини значајан предиктор показао се хладни васпитни став оца. Резултати могу допринети бољем разумевању адаптивних капацитета детета и породице у превазилажењу кризних фаза у развоју деце и младих. Кључне речи: васпитни став родитеља (топли, хладни, ограничавајући, попустљиви), интренализација, општа анксиозност, екстернализација, адолесценти. * Напомена. Рад је настао у склопу пројекта Индикатори и модели усклађивања породичних и пословних улога (бр. 179002) чију реализацију финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

show abstract

Emocionalni I Ponašajni Problemi Mlađih Adolescenata – Zastupljenost I Rodne Razlike

Cited by 10 publications

References 5 publications

Uloga Roditeljskog Ponašanja I Samopoštovanja Oca I Majke U Samopoštovanju I Samokontroli Dječaka I Djevojčica

Uloga Roditeljskog Ponašanja I Samopoštovanja Oca I Majke U Samopoštovanju I Samokontroli Dječaka I Djevojčica

Causes of Learning Difficulties in the Transitionfrom Class Teaching to Subject Teaching

Parental rearing styles as the predictors of internalised and externalised problems of adolescents

Contact Info

Product

Resources

About