Ethno-symbolism and Nationalism

Smith, Anthony D.

doi:10.4324/9780203876558

Cited by 503 publications

(320 citation statements)

References 0 publications

Supporting

Mentioning

286

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Иако се феномен национализма најчешће тумачи макроструктурним узроцима (Gellner 1983;Smith 1986Smith , 2009, на микросоциолошком нивоу, солидарност произведена друштвеним сукобима (види и Coser 1956) представља кључни механизам за интензификацију националистичких осећања. Драматични догађаји (попут нпр.…”

Section: макросоциологија етницитета: повратак веберу и диркему у оквunclassified

Randall Collins and the macrohistory of social changes as a return to the classical theoretical heritage in sociology

Škorić¹,

Kišjuhas²

2016

Soc pregled

View full text Add to dashboard Cite

Сажетак: У раду се анализира макроисторија друштвених промена у делу Рендала Колинса, са посебним фокусом на феномене револуција и феномен социогенезе етницитета, односно национализма, американизације и балканизације. Овај аспект његовог рада јесте од посебног значаја и зато што је Колинс препознатљив првенствено као теоретичар радикалне микросоциологије и друштвене интеракције. Међутим, пишући о макроисторији и користећи компаративно-историјску анализу, тврдимо да Колинс ствара специфичну макросоциолошку теорију друштвених промена, односно макросо-циологију револуција и макросоциологију етницитета. У том смислу, у раду се проблематизују и (међу)однос историје и социологије, али и будућност етницитета и национализма, као и порекло етнички мотивисаног насиља након слома социјалистичких држава (попут Југославије). Најзад, истиче се да Колинсова макроисторија друштвених промена, односно његове структурне теорије револуција и национализма, позивају на ново читање и на повратак класичном теоријском наслеђу у социологији, на првом месту теоријама Вебера и Диркема.Кључне речи: макроисторија, макросоциологија, друштвена промена, револуција, етницитет, национализам. * * *Промовишући и концептуализујући метод за нову науку социологије, још је Диркем указао на велики значај компаративно-историјских истраживања (Durkheim 1893(Durkheim /1984, а историја или макроисторијске промене имале су истакнуто место и у макросоциолошким теоријама Маркса (Marx 1867(Marx -1894(Marx /1976(Marx -1981 и Вебера (Weber 1904(Weber -1905(Weber /1950. Данас се може рећи да је компаративно-историјска анализа поље истраживања у којем се употребљавају систематска поређења и анализе процеса у времену како би се објаснили исходи или друштвене промене на широком плану (Mahoney 2004). У питању су револуције и смена политичких Социолошки преглед, vol. L (2016), no. 2, стр. 179-107 179 режима, али и промене у домену етницитета, национализма итд. Ипак, не треба је поистовећивати са другим приступима унутар историјске социологије који могу да користе друге методе, попут теорије игара, етнографије, друштвених мрежа и слично.Према Махонију, компаративно-историјска анализа до сада је произвела не-колико хипотеза о неопходним и довољним узроцима, а који се обично сматрају непотребним или тривијалним у друштвеним наукама, као нпр.: "Релативно једнака дистрибуција прихода неопходна је за успешну позну индустријализацију", "Релативно снажна буржоазија неопходна је за револуцију која води ка демократији", "Консолидација државе неопходна је за политичку демократију", "Комбинација слома државе и сељачке побуне довољна је за друштвену револуцију у аграрно-бирократским друштвима" итд. (Mahoney 2004: 84). У том смислу, компаратив-но-историјска методологија анализира неопходне и довољне узроке на пробаби-листички начин.Затим, може се рећи и да од 1980-их година расте и популарност компаративних макросоциолошких анализа, и то након периода током којег су се ретки појединци бавили овим темама (Eisenstadt 1987). Иако су се оснивачи и класици социологије детаљно ...

show abstract

Section: макросоциологија етницитета: повратак веберу и диркему у оквunclassified

Randall Collins and the macrohistory of social changes as a return to the classical theoretical heritage in sociology

Škorić¹,

Kišjuhas²

2016

Soc pregled

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…A prominent theme within these discussions centres on the factors contributing to the development of nationalist sentiment. In particular, there has been much debate as to whether nationalism invents nations (Gellner, 2006;Hobsbawm, 1992;Anderson, 1991), or whether the existence of a common, ethnic identity, shapes nationalism (Armstrong, 1982;Smith, 2009;Hutchinson, 2005).…”

Section: The 'Imagined Community'?: Nations and Nationalism In Theorymentioning

confidence: 99%

“…Smith (2009) argues that 'ethnic identities and communities' are crucial elements in 'the formation and persistence of nations' (p. 21) and puts forward the argument that there is a need to understand the 'inner world' of both 'ethnicity and nationalism' through 'an analysis of symbolic elements and subjective dimensions' (p. 23).…”

Section: The 'Imagined Community'?: Nations and Nationalism In Theorymentioning

confidence: 99%

Irish language education and the national ideal: the dynamics of nationalism inNorthernIreland

McManus

2015

Nations and Nationalism

View full text Add to dashboard Cite

Since the beginning of the Northern Ireland conflict in the late 1960s, Irish nationalism has been identified as a prominent force in the political culture of the state. Recent studies have suggested, however, that the ‘Nationalist’ population has become increasingly content within the new political framework created by the peace process and the aspiration for Irish unity diminished. In placing the Northern Ireland situation within the theoretical framework of nationalism, this paper will analyse how these changing priorities have been possible. Through an analysis of Irish language study in Northern Ireland's schools, the paper will examine how the political ideals espoused by the nationalist Sinn Féin Party reflected the priorities of the ‘nationalist community’. It will be contended that the relationship between the ideology and ‘the people’ is much more complex than is often allowed for and that educational inequalities are a significant contributing factor to this.

show abstract

“…This understanding of power, as rooted in the myths and memories a certain group has about a symbol, became popular through the works of Anthony Smith who also coined the term for this connection: "mythsymbol-complex." The idea of the myth-symbol-complex can be traced back to John Armstrong's work on nationalism (Armstrong, 1982;Smith, 1988;Smith, 2009). …”

Section: Symbolsmentioning

confidence: 99%

Space, Place, & Symbol: Utilizing central places to understand intergroup conflict dynamics

Greiff¹

2015

NCETP

View full text Add to dashboard Cite

This article will present a new way to capture highly dynamic intergroup differentiation processes. Drawing from experiences collected during several field research visits to Bosnia aimed at assessing Post-Dayton intergroup relations, and inspired by Positioning Theory, it will suggest that one key to understanding how groups interpret the behavior of other groups lies in the meaning these groups ascribe to the place of their interaction. Rules of a place limit the range of actions social agents can chose from, and establish an understanding of 'normal' behavior. This simultaneously positions all other possible acts as outside the local moral order, thus making the right to interpret a central place a favorable position and the interpretation of such a place into a strong positioning act that influences the terms of future interactions. Deciphering the dominant political meanings of central places in which intergroup interactions occur therefore becomes a promising way of understanding intergroup positioning processes. However approximating the meanings local groups ascribe to central places is in need of a thorough interpretational framework. This article will suggest one possible spatial approach to understanding intergroup interactions based on analyzing symbols that are used in the interpretational acts themselves.

show abstract

Ethno-symbolism and Nationalism

Cited by 503 publications

References 0 publications

Randall Collins and the macrohistory of social changes as a return to the classical theoretical heritage in sociology

Randall Collins and the macrohistory of social changes as a return to the classical theoretical heritage in sociology

Irish language education and the national ideal: the dynamics of nationalism inNorthernIreland

Space, Place, & Symbol: Utilizing central places to understand intergroup conflict dynamics

Contact Info

Product

Resources

About