Randall Collins and the macrohistory of social changes as a return to the classical theoretical heritage in sociology

Abstract

Сажетак: У раду се анализира макроисторија друштвених промена у делу Рендала Колинса, са посебним фокусом на феномене револуција и феномен социогенезе етницитета, односно национализма, американизације и балканизације. Овај аспект његовог рада јесте од посебног значаја и зато што је Колинс препознатљив првенствено као теоретичар радикалне микросоциологије и друштвене интеракције. Међутим, пишући о макроисторији и користећи компаративно-историјску анализу, тврдимо да Колинс ствара специфичну макросоциолошку теорију друштвених промена, односно макросо-циологију револуција и макросоциологију етницитета. У том смислу, у раду се проблематизују и (међу)однос историје и социологије, али и будућност етницитета и национализма, као и порекло етнички мотивисаног насиља након слома социјалистичких држава (попут Југославије). Најзад, истиче се да Колинсова макроисторија друштвених промена, односно његове структурне теорије револуција и национализма, позивају на ново читање и на повратак класичном теоријском наслеђу у социологији, на првом месту теоријама Вебера и Диркема.Кључне речи: макроисторија, макросоциологија, друштвена промена, револуција, етницитет, национализам. * * *Промовишући и концептуализујући метод за нову науку социологије, још је Диркем указао на велики значај компаративно-историјских истраживања (Durkheim 1893(Durkheim /1984, а историја или макроисторијске промене имале су истакнуто место и у макросоциолошким теоријама Маркса (Marx 1867(Marx -1894(Marx /1976(Marx -1981 и Вебера (Weber 1904(Weber -1905(Weber /1950. Данас се може рећи да је компаративно-историјска анализа поље истраживања у којем се употребљавају систематска поређења и анализе процеса у времену како би се објаснили исходи или друштвене промене на широком плану (Mahoney 2004). У питању су револуције и смена политичких Социолошки преглед, vol. L (2016), no. 2, стр. 179-107 179 режима, али и промене у домену етницитета, национализма итд. Ипак, не треба је поистовећивати са другим приступима унутар историјске социологије који могу да користе друге методе, попут теорије игара, етнографије, друштвених мрежа и слично.Према Махонију, компаративно-историјска анализа до сада је произвела не-колико хипотеза о неопходним и довољним узроцима, а који се обично сматрају непотребним или тривијалним у друштвеним наукама, као нпр.: "Релативно једнака дистрибуција прихода неопходна је за успешну позну индустријализацију", "Релативно снажна буржоазија неопходна је за револуцију која води ка демократији", "Консолидација државе неопходна је за политичку демократију", "Комбинација слома државе и сељачке побуне довољна је за друштвену револуцију у аграрно-бирократским друштвима" итд. (Mahoney 2004: 84). У том смислу, компаратив-но-историјска методологија анализира неопходне и довољне узроке на пробаби-листички начин.Затим, може се рећи и да од 1980-их година расте и популарност компаративних макросоциолошких анализа, и то након периода током којег су се ретки појединци бавили овим темама (Eisenstadt 1987). Иако су се оснивачи и класици социологије детаљно ...