Suština ovog rada je sagledavanje aktuelnih problema vezanih za fiskalni federalizam, poresku konkurenciju i poresku harmonizaciju, kao i za pristupe koji se koriste u njihovom definisanju. Analiza poreske harmonizacije i poreske konkurencije zahteva iznošenje afirmativnih ili negatorskih argumenata, za i protiv jednog od dva navedena pojma. Stvaranje jedinstvenog (zajedničkog) tržišta bio je osnovni cilj koji su polovinom XX veka, utvrdile najrazvijenije evropske države, čime su htele dokazati da imaju vrlo ozbiljne namere u sprovođenju svih vrsta integracija. Zamišljeno je da zajedničko tržište počiva na kvartetu stubova poznatih kao "četiri osnovne slobode"-nesmetan protok usluga, ljudi, kapitala i informacija. Time je otvorena debata, da li treba izvršiti harmonizaciju poreskog tretmana poslovnih aktivnosti u državama članicama Evropske unije (EU), ili je dovoljno prepustiti nacionalnim poreskim (fiskalni) sistemima da budu međusobno konkurentni. Sprovođenje procesa harmonizacije i konkurencije u fiskalnim sistemima pojedinih država članica Evropske unije (EU), obeležile su konkretne inicijative. Odnosile su se uglavnom na harmonizaciju indirektnih i direktnih poreza, poreskih osnovica i poreskih stopa. O harmonizaciji poreza počelo se intenzivnije govoriti tokom priprema za potpisivanje Rimskog ugovora 1957. godine, da bi nakon toga u okviru Evropske ekonomske zajednice (EEZ) bila formirana različita tela, komisije i/ili komiteti za pripremu i prezentiranje izveštaja u vezi sa fiskalnom harmonizacijom i fiskalnom konkurencijom. Većina izveštaja nije ispunila očekivanja, pa su prema mišljenjima stručnjaka iz nekoliko država članica Evropske unije oni značajniji kao građa za buduća naučna istraživanja, nego što predstavljaju informacije o fiskalnoj harmonizaciji.