REZIMECladobotryum spp., prouzrokovač paučinaste plesni šampinjona (Agaricus bisporus (Lange) Imbach), nanosi značajne štete u gajilištima ove gljive širom sveta, pa i u Srbiji. Simptomi bolesti su: pojava sivo-belih kolonija nalik paučini na površini pokrivke i pojava smeđih mrlja na površini plodonosnih tela šampinjona. Kolonije gljive su kružnog oblika. Micelija se brzo razvija i pokriva plodonosna tela A. bisporus koja se smežuravaju i trule. Od mnogobrojnih fungicida, zvaničnu preporuku za primenu u gajilištima šampinjona u zemljama EU ima samo fungicid prohloraz. U poslednje vreme uočena je smanjena efikasnost ovog fungicida u oglednim gajilištima u Velikoj Britaniji, koja se manifestovala u nemogućnosti sprečavanja pojave smeđih mrlja, ranih simptoma bolesti. Zbog toga se velika pažnja posvećuje merama primene strogih higijenskih zahteva u gajilištima, kao i razvoju alternativnih metoda zaštite.
UVODSvetska proizvodnja šampinjona (Agaricus bisporus (Lange) Imbach) je 1999. godine iznosila preko dva miliona tona, sa zaradom od 10 milijardi dolara. Nakon tog vremena zabeleženo je povećanje stope rasta svetske godišnje proizvodnje za 5-6% (Rai i Ahlawat, 2005). Kina dominira u ukupnoj proizvodnji gljiva sa udelom od 64%. Od ukupne svetske proizvodnje A. bisporus, evropske zemlje pokrivaju 50% ili jedan milion tona, i to: zemlje EU 875.000, a zemlje van Unije 175.000 tona (Chang, 1999).Sedamdesetih godina XX veka patogene gljive Verti cillium fungicola, Mycogone perniciosa i Cladobotryum spp., su nanosile štete od 9,1 milion dolara godišnje u Pensilvaniji, SAD (Forer i sar., 1974), dok su gubici izazvani ovima patogenim gljivama u proizvodnji A. bis porus u Velikoj Britaniji iznosili 5% od ukupnog prinosa (Gaze i Fletcher, 1975). Pojavom paučinaste plesni u epidemiološkim razmerama devedesetih godina XX ve-