Увод. Лекари треба да предузму превентивне и интервентне активности ради одговарајуће реакције на случајеве насиља у породици. Циљ рада. Утврдити какав однос имају лекари према насиљу над женама; колико су обавештени, обучени; да ли примењују Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу; да ли пријављују насиље и да ли су упознати са ресурсима, односно са одговарајућим установама у заједници које се баве овим питањем. Метод. Упитник је сачињен и подељен лекарима на стручном састанку Дома здравља Краљево, новембра 2017. године. За анализу резултата коришћени су пребројавање, минимална и максимална вредност, аритметичка средина, стандардна девијација и χ²-тест независности (Excel 2010). Резултати. Истраживањем је обухваћено 118 лекара (70,3% женског, 29,7% мушког пола). Већина испитаника је старости од 41 до 50 година (39,8%), просечно 45,54±9,2. Највише је лекара опште медицине (61,9%). Случајеве насиља над женама је у пракси имало 63,6%. За препознавање насиља није обучено 19,5% испитаника, група од 10 до 20 година радног стажа, што је статистички значајно (p=0,030). Самостално се чешће обучавају запослени у граду и специјалисти. Није упознато са Посебним протоколом 39,8%, што је статистички значајно, више лекара мушког пола (p=0,004), у граду (p=0,008) и на секундарном нивоу здравствене заштите (p=0,009). Код сумње на насиље, 16,9% лекара попуњава Образац за евидентирање и документовање насиља. Редовно пријављује насиље у породици 41,5% испитаника. Психичко насиље је најчешће (51,7%); лекари старости од 61 до 70 година чешће немају времена да рутински питају (32,2%). Знају да постоји мултисекторска сарадња на нивоу града 30,5%. Лекари опште медицине статистички значајно више имају у ординацијама бројеве телефона за помоћ жртвама (р=0,037). Насиље над женама осуђује 90,7% анкетираних. Закључак. Проценити личне, организационе и системске факторе који могу унапредити примену Посебног протокола и ефикаснију борбу са овим проблемом.