2016
DOI: 10.5937/zrufpl1610185v
|View full text |Cite
|
Sign up to set email alerts
|

Intercultural teaching in educational process

Abstract: Апстракт: У модерној настави, као један од важних начела васпитнообразовног процеса у културно-плуралном друштву, издаваја се и интеркултуралност. Чинећи богатијом и разноврснијом, како друштвену тако и школску средину, интеркултуралност подстиче упознавање, разумевање, поштовање другачијих стилова живота и тиме производи интеркултуралну осетљивост. Циљ овог рада јесте да се укаже, најпре, на значај културе, затим на важност интеркултуралне наставе и образовања, као и да се скрене пажња на развијање интеркулту… Show more

Help me understand this report

Search citation statements

Order By: Relevance

Paper Sections

Select...
2

Citation Types

0
0
0
2

Year Published

2019
2019
2019
2019

Publication Types

Select...
1

Relationship

0
1

Authors

Journals

citations
Cited by 1 publication
(2 citation statements)
references
References 0 publications
0
0
0
2
Order By: Relevance
“…Мноштво филозофске, педагошке и социолошке литературе дефинише разне нормативне захтеве за интеркултурално образовање, а само неколицина аутора се бави како и на који начин интеркултурално деловати у школском контексту (Leutviler, Petrović, Mantel, Zlatković, 2018). У зависности од друштвених потреба поједини аутори придају предност учењу о другим културама (Perotti, 1995;Banks, 2006;Piršl, 2007;Drandić, 2014), док други заговарају развој интеркултуралне осетљивости како код наставника исто тако и код ученика (Bennett, 1993;Chen & Starosta, 1996;Byram & Fleming, 2006). Први теоретичари интеркултуралне осетљивости Бронфенбренер, Хардинг и Галвеј (Bronfenbrener, Harding, Gallwey) истичу да она представља основну способност неопходну за адекватну социјалну интеракцију (Chen & Starosta, 2000).…”
Section: теоријска разматрањаunclassified
See 1 more Smart Citation
“…Мноштво филозофске, педагошке и социолошке литературе дефинише разне нормативне захтеве за интеркултурално образовање, а само неколицина аутора се бави како и на који начин интеркултурално деловати у школском контексту (Leutviler, Petrović, Mantel, Zlatković, 2018). У зависности од друштвених потреба поједини аутори придају предност учењу о другим културама (Perotti, 1995;Banks, 2006;Piršl, 2007;Drandić, 2014), док други заговарају развој интеркултуралне осетљивости како код наставника исто тако и код ученика (Bennett, 1993;Chen & Starosta, 1996;Byram & Fleming, 2006). Први теоретичари интеркултуралне осетљивости Бронфенбренер, Хардинг и Галвеј (Bronfenbrener, Harding, Gallwey) истичу да она представља основну способност неопходну за адекватну социјалну интеракцију (Chen & Starosta, 2000).…”
Section: теоријска разматрањаunclassified
“…Овакве школе у великој мери доприносе спречавању нетолеранције и предрасуда код ученика, а сами садржаји и методе који се примењују задовољавају потребе свих ученика. Интеркултурални приступ у школама подразумева да наставници приликом поучавања користе елементе културе ученика, те на тај начин иду даље од уобичајених примера у вези са културним обележјима, традицијом, обичајима, празницима и слично (Sablić, 2014;Видосављевић, Видосављевић, Круљ-Драшковић, 2016). Овакав приступ наставницима пружа разноврсне културне потенцијале које могу користити на адекватне начине.…”
Section: теоријска разматрањаunclassified