2009
DOI: 10.2298/fid0902249b
|View full text |Cite
|
Sign up to set email alerts
|

Let's go back to Bled!: A contribution to considerations on praxis

Abstract: Using the categories of the epistemic and epistemological field of theory the author is trying to show on the basis of Bled presentations of Mihailo Marković and Milan Kangrga that their conceptions belong to two separated theoretical fields, which are incompatible with each other. Therefore even in that period we could not speak about a common praxis-philosophy nor a common vision of Marxism

Help me understand this report

Search citation statements

Order By: Relevance

Paper Sections

Select...
1

Citation Types

0
0
0
1

Year Published

2022
2022
2022
2022

Publication Types

Select...
1

Relationship

0
1

Authors

Journals

citations
Cited by 1 publication
(1 citation statement)
references
References 0 publications
0
0
0
1
Order By: Relevance
“…Што се пак друге половине језгра интерпретативне заједнице на Београдском универзитету тиче, у концепцију аутономије универзитета која бива оживљена у овом раздобљу уткане су различите интелектуалне традиције. Иако су редакцију и уређивачки одбор Praxisa чинили интелектуалци чија су почетна епистемолошка полазишта од почетка била непомирљива (Bielinska 2009), те уз пуно уважавање чињенице да је потоњи развој догађаја и интелектуална и политичка активност, пре свега, сарадника Praxisa у Србији једна од потврда те хетерогености, анализа часописа указује на континуирано присуство и афирмацију одређених идеја и културних програма, због чега су извесна уопштавања могућа и пожељна. О анимозитету према Praxisu, који долази из редова стаљиниста и националиста, исцрпно је писао члан управног одбора Корчуланске летње школе и сарадник Praxisa Божидар Јакшић, који је због чланка "Југословенско друштво између револуције и стабилизације" (Praxis 1971 3,4) ухапшен и осуђен на условну казну затвора (Jakšić 2011).…”
Section: универзитетска јавност -модел интерпретативне заједницеunclassified
“…Што се пак друге половине језгра интерпретативне заједнице на Београдском универзитету тиче, у концепцију аутономије универзитета која бива оживљена у овом раздобљу уткане су различите интелектуалне традиције. Иако су редакцију и уређивачки одбор Praxisa чинили интелектуалци чија су почетна епистемолошка полазишта од почетка била непомирљива (Bielinska 2009), те уз пуно уважавање чињенице да је потоњи развој догађаја и интелектуална и политичка активност, пре свега, сарадника Praxisa у Србији једна од потврда те хетерогености, анализа часописа указује на континуирано присуство и афирмацију одређених идеја и културних програма, због чега су извесна уопштавања могућа и пожељна. О анимозитету према Praxisu, који долази из редова стаљиниста и националиста, исцрпно је писао члан управног одбора Корчуланске летње школе и сарадник Praxisa Божидар Јакшић, који је због чланка "Југословенско друштво између револуције и стабилизације" (Praxis 1971 3,4) ухапшен и осуђен на условну казну затвора (Jakšić 2011).…”
Section: универзитетска јавност -модел интерпретативне заједницеunclassified