Meaning of legal terms in connection with the concept of hearing: Listening, statements, appeal, message and communication

Abstract

Институт за српску културу-Приштина, Лепосавић ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНИХ ТЕРМИНА У ВЕЗИ СА ПОЈМОМ САСЛУШАЊЕ-слушање, исказ, обраћање, порука и општење-Апстракт: У правном процесу саслушање је један од категоријалних појмова из којега се изводи низ изведених појмова који се у стручној и научној јавности неретко сматрају синонимима. Полазећи од језичких основа термина и појмова у правној науци, у раду је начињен интелектуални напор да се из научно-методолошког угла прецизно дефинишу значења термина слушање, исказ, обраћање, порука и општење који се налазе у тесној вези са појмом саслушање, који представља категоријални појам у правним наукама, посебно у правним поступцима, у управном, грађанском, кривичном и међународном праву. Дакле, главни предмет овог рада јесте дефинисање значења кључних појмова и термина који су у директној вези са категоријалним појмом саслушање у правном процесу. Наведене дефиниција имају епистемиолошку сазнајну вредност, јер допуњују фундаментално значење основног појма у правном процесу. Истовремено, значења ових термина су предметна јер употпуњавају значење основног, категоријалног појма саслушање у правном процесу. По својој форми, сви ови термини су искази о кључним одредницама саслушања у правним поступцима. Кључне речи: правни процес, саслушање, слушање, исказ, обраћање, порука и општење. НАУЧНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА СЛУШАЊЕ У научном објашњењу термина слушање неопходно је поћи од латинске пословице која гласи: "Лако је наћи људе који ће сатима причати о себи и о својим темама, а много је теже наћи оне који су спремни, вољни или који имају времена да вас сатима слушају". Ова латинска пословица јасно указује на чињеницу да УДК 343.1

Criminal offenses against property seen from an angle of basic institutes of law: Things and real rights

“…No matter the challenges in defining a notion of things (either to include all things, or exclude those not regarded as things), there is a consensus in law on the division of property. The property can be divided into corporalia (corporal) and incorporalia (incorporal), res in commercio (things in trade) and res extra commercium (things outside trade), res mancipi (things in mancipation) 1 and res nec mancipi (things not in mancipation), genera (replaceable) and species (irreplaceable), quae primo usu consumuntur (consumable) and quae usu minuutur (non-consumable), mobilia (movable) and immobilia (immovable), universitates (plain and complex), divisible and non-divisible, principal things and accessorium (accessories) (Stanojević, 1999, p. 183).…”