Факултет политичких наука, Београд ПРОБЛЕМ ИЗБОРА МОДЕЛА И ПРОЦЕДУРА МЕТОДОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА*** Апстракт: Модели научних истраживања изводе се на основу теоријско-методолошких сазнања и из истраживачке праксе. У методологији друштвених и политичких наука јављају се специфични модели теоријских методолошких истраживања и специфични модели емпиријских методолошких истраживања. Критеријуми избора модела у методолошким истраживањима засновани су на принципу функционалности и принципу поузданости. Кључне речи: модел, истраживање, процес, методологија друштвених и политичких наука, модел предмета истраживања. ОПШТИ МОДЕЛ ПРОЦЕСА ИСТРАЖИВАЊА Модел научног истраживања је изведен из теоријско-методолошких сазнања и истраживачке праксе. Како би се научно истраживала нека појава, процес, проблем, неопходно је постојање парадигматско-теоријских полазишта, научно основани концепт, дефинисани проблем и предмет истраживања, методе прикупљања и обраде података, закључивања на основу истих, планови истраживања и презентација извештаја о истраживању. Пре свега, на почетку рада морамо у основним цртама одредити научно истраживање као процес, структуру и сл. У том контексту, неопходно је навести неколико суштинских исказа који следе:

Развој кибернетике условио је настанак методе моделовања као опште научне методе учинио је да јединство теорије и праксе постане далеко квалитетније од, до тада, владајуће статистичке методе. У друштвеним наукама ова метода се појављује као модални експеримент. Користећи ова, фундаментална, искуства, аутори у раду најпре теоријски образлаже појам и структуру моделовања, као и појам и врсте модела, а затим појам и врсте експеримента, односно његов основни модел у моделном експерименту и, на крају, као кључни део рада, концептуални модел система безбедности Републике Србије и варијабле модалног експеримента. У ствари, модел је сагледан са стратегијско-доктринарног, правно-нормативог и организацијско-функционалног аспекта, примерен савременим безбедносним кретањима у свету, нашим потребама и објективним могућностима. Наравно, његова примена је могућа и у и локалној самоуправи, која постаје све битнији чинилац система безбедности државе.

Apstrakt: Na osnovu uvida u naučni fond iz oblasti metodologije društvenih i političkih nauka, nesporno je da postoje dva opšta pristupa shvatanjа ankete. S jedne strane imamo shvatanja koja pod anketom podrazumevaju naučni metod, počev od Mozera i drugih autora, a s druge strane imamo shvatanja koja pod anketom podrazumevaju samo jednu od tehnika naučne metode ispitivanja.Ključne reči: metodologija, naučni metod, ispitivanje, tehnike naučne metode, upitnik.MOZEROVA SHVATANJA ANKETE Na početku ovog rada, pre svega se moramo osvrnuti na jednu bitnu činjenicu koja se tiče razmatranja nekih metodoloških pitanja i problema u vezi sa anketom. Naime, odredjena shvatanja u metodologiji u okviru teme ovog naučnog rada, koja su i sada posle 60 godina aktuelna i naučno i društveno značajna istakao je C. A. Mozer, davnih 50-tih godina prošlog veka u svojoj naučnoj monografiji pod nazivom Metodi anketiranja u istraživanju društvenih pojava (Mozer 1962). Mozer je naglasio da su interesovanja za empirijska i metodološka pitanja u društvenim naukama (i u to vreme, prim. autora), a posebno u sociologiji bilа veoma velikа, što je i danas slučaj. Naglašena interesovanja za ta pitanja u društvenim naukama (takodje u to vreme, prim. autora) bila su opažena u zemljama različitog društvenog uređenja, koja su bila diktirana mnoštvom zajedničkih pitanja UDK 303:001.891 napisan u okviru projekta Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (ev. br. 178028), koji je odobrilo i finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Институт за српску културу-Приштина, Лепосавић ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНИХ ТЕРМИНА У ВЕЗИ СА ПОЈМОМ САСЛУШАЊЕ-слушање, исказ, обраћање, порука и општење-Апстракт: У правном процесу саслушање је један од категоријалних појмова из којега се изводи низ изведених појмова који се у стручној и научној јавности неретко сматрају синонимима. Полазећи од језичких основа термина и појмова у правној науци, у раду је начињен интелектуални напор да се из научно-методолошког угла прецизно дефинишу значења термина слушање, исказ, обраћање, порука и општење који се налазе у тесној вези са појмом саслушање, који представља категоријални појам у правним наукама, посебно у правним поступцима, у управном, грађанском, кривичном и међународном праву. Дакле, главни предмет овог рада јесте дефинисање значења кључних појмова и термина који су у директној вези са категоријалним појмом саслушање у правном процесу. Наведене дефиниција имају епистемиолошку сазнајну вредност, јер допуњују фундаментално значење основног појма у правном процесу. Истовремено, значења ових термина су предметна јер употпуњавају значење основног, категоријалног појма саслушање у правном процесу. По својој форми, сви ови термини су искази о кључним одредницама саслушања у правним поступцима. Кључне речи: правни процес, саслушање, слушање, исказ, обраћање, порука и општење. НАУЧНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМА СЛУШАЊЕ У научном објашњењу термина слушање неопходно је поћи од латинске пословице која гласи: "Лако је наћи људе који ће сатима причати о себи и о својим темама, а много је теже наћи оне који су спремни, вољни или који имају времена да вас сатима слушају". Ова латинска пословица јасно указује на чињеницу да УДК 343.1

Savremeni međunarodni, politički, ekonomski, ideološki, vojni, socijalni i drugi odnosi objektivno ne mogu da se na valjan način shvate i objasne bez naučnih saznanja o delovanju međunarodnih (vladinih) organizacija, koje u zavisnosti od moći, uticaja, značaja i članstva rešavaju bitna pitanja koja su nekada bila predmet nacionalne nadležnosti ili bilateralnih odnosa.