Развојем информационо-комуникационих технологија дошло је до убрзаног развоја друштва, међутим уз олакшање комуникације, пословања и забаве дошло је до појаве читавог низа проблема у погледу безбедности корисника у сајбер простору, али и самих држава. Сајбер криминал је постао учестала појава која наноси материјалну и нематеријалну штету корисницима друштвених медија који су често недовољно информисани о методама оваквих сајбер криминалаца. С друге стране, виртуелно окружење, омогућило је сајбер терористима  да пренесу своје мотиве и активности из физичког простора у дигитални. На жалост, последице оваквог сајбер терористичког деловања нису ни мало мање девастирајуће него код традиционалних терористичких активности. Сакривени у дигиталном простору, терористи пропагирају своју политичку или религиозну идеологију, регрутују нове чланове и организују нападе, користећи, често са великим успехом, идентичне терористичке стратегије које су коришћене и пре појаве сајбер простора. Недостатак међународне сарадње, усаглашености законодавства, али и занемаривање сигурносних система нових уређаја, од стране стручњака из ове области, који функционишу уз помоћ информационо-комуникационих технологија створиће у будућности још плодније тле за наставак и развој оваквих криминалних активности. На жалост нису све државе мотивисане нити виде своје интересе у погледу сарадње у овој области, али разорни потенцијали сајбер криминала и сајбер тероризма на глобалном нивоу морају бити довољно јак фактор који ће потпуну међународну сарадњу у овој области поставити као императив.

The paper points out, first of all, the fact that the contemporary migrant crisis represents a projected migration of peoples and that everything that is happening in the world today (the so-called Arab Spring - a wave of demonstrations, protests and rebellions, started in December 2010 in Tunisia and continued in other countries of North Africa and the Middle East, wars in certain countries, millions of homeless people, refugees and migrants, etc.) is not accidental at all. International law and its theoretical principles have never been more developed, on the one hand, but they have never been violated or compromised in practice, applied by naked political force and political power, on the other hand. Namely, all this is an integral part of the realization of the idea of the New World Order, which is by no means new. The destruction of "national sovereignty" and the creation of "limited sovereignty", the de-sovereignation of national states is the harsh reality of the modern world. This is done through the creation of supranational regional organizations (for example, the European Union) and institutions of global financial power (the World Bank, the International Monetary Fund, the World Trade Organization, and others).

Položaj žena u izbornom procesu u Bosni i Hercegovini od 1990. do 2014. godine bio je uslovljen ukupnim društvenim, političkim i kulturnim prilikama i obrascima ponašanjima karakterističnim za taj geografski prostor. Mogućnosti žena u BiH da se više uključe u političke procese bile su u korelaciji sa obrazovnim, profesionalnim, socijalnim i verskim statusima i individualnim percepcijama i ciljevima, razvijenosti demokratskih i političkih procesa, broja i stepena angažovanosti ženskih organizacija, ocena i procena žena o mogućnostima ulaska u izborni proces i izborne kampanje. Posebno je značajan uticaj normativnih odredbi na izborni proces i učešće žena u politici, što se vidi u slučaju kada je u BiH od strane OSCE-ove Privremene izborne komisije u BiH normativno utvrđena obaveza da na izbornim listama političkih partija moraju da budu najmanje tri žene i to među prvih deset kandidata. Rezultat takvih odredbi na politiku, izbore u BiH, bila je veća zastupljenost žena u političkim institucijama na svim nivoima. Ključne reči: žene, politika, političke institucije, izbori, izborni proces. IZBORNI PROCES Izborni proces u svakom političkom sistemu jedan je od najznačajnijih političkih procesa. S obzirom na to da je politika upravljanje opštim društvenim interesima, da je politika politička pojava i politički realitet, da se ista može opaziti u svakom društvu kao posebna sfera ljudske delatnosti koja se ostvaruje u određenim uslovima, da su suštinski činioci politike i političkih procesa ljudi i njihove organizacije, koji imaju svoje potrebe, interese i motive i ciljeve, koje ostvaruju mnoštvom svojih aktivnosti i delatnosti, pri tom koristeći određene

Apstrakt: Na osnovu uvida u naučni fond iz oblasti metodologije društvenih i političkih nauka, nesporno je da postoje dva opšta pristupa shvatanjа ankete. S jedne strane imamo shvatanja koja pod anketom podrazumevaju naučni metod, počev od Mozera i drugih autora, a s druge strane imamo shvatanja koja pod anketom podrazumevaju samo jednu od tehnika naučne metode ispitivanja.Ključne reči: metodologija, naučni metod, ispitivanje, tehnike naučne metode, upitnik.MOZEROVA SHVATANJA ANKETE Na početku ovog rada, pre svega se moramo osvrnuti na jednu bitnu činjenicu koja se tiče razmatranja nekih metodoloških pitanja i problema u vezi sa anketom. Naime, odredjena shvatanja u metodologiji u okviru teme ovog naučnog rada, koja su i sada posle 60 godina aktuelna i naučno i društveno značajna istakao je C. A. Mozer, davnih 50-tih godina prošlog veka u svojoj naučnoj monografiji pod nazivom Metodi anketiranja u istraživanju društvenih pojava (Mozer 1962). Mozer je naglasio da su interesovanja za empirijska i metodološka pitanja u društvenim naukama (i u to vreme, prim. autora), a posebno u sociologiji bilа veoma velikа, što je i danas slučaj. Naglašena interesovanja za ta pitanja u društvenim naukama (takodje u to vreme, prim. autora) bila su opažena u zemljama različitog društvenog uređenja, koja su bila diktirana mnoštvom zajedničkih pitanja UDK 303:001.891 napisan u okviru projekta Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije (ev. br. 178028), koji je odobrilo i finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.