Uvod. Metabolički sindrom (MS) predstavlja grupu kardiovaskularnih faktora rizika koji uključuje hiperglikemiju, povišen krvni pritisak, povišene nivoe triglicerida, centralnu gojaznost i sniženi HDL holesterol. Rezultati populacionih studija pokazuju da je MS koristan u prognozi kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta. Cilj rada. Ispitati učestalost i značaj metaboličkog sindroma i njegovih pojedinačnih komponenata u ambulantnih pacijenata. Metod. Studija je obuhvatila 178 (71,26±8,93) ambulantnih pacijenata odabranih metodom slučajnog uzorka, 67 (71,24±9,5) muškaraca i 111 (71,28±11,29) žena (p>0,05). Stanje uhranjenosti je ocenjeno na osnovu antropometrijskih parametara (telesna visina, telesna težina, obim struka). Kod svih ispitanika određivani su glikemija, HDL holesterol, trigliceridi i izmerene su vrednosti krvnog pritiska. Za postavljanje dijagnoze MS korišćeni su kriterijumi Američkog udruženja za srce (American Heart Association-AHA) i Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv (National Heart, Lung and Blood Institute-NHLBI). Rezultati. Metabolički sindrom je dijagnostikovan kod 42,7% pacijenata, 31,6% muškaraca i 68,4% žena. Učestalost MS je bila veća kod žena (47,7%) u odnosu na muškarce (35,8%) (p>0,05); tri komponente MS imalo je 51,3%, četiri 42,1% i pet 6,6% ispitanika. Od pojedinačnih komponenata MS, najčešće je zastupljen povećan obim struka (92,1%). Sa koronarnom bolešću bilo je ukupno 10,5% pacijenata sa MS, a u grupi pacijenata bez MS 1,96% (p<0,01). U posmatranom periodu umrlo je 10,5% pacijenata sa MS i 0,98% bez MS (p<0,01). Zaključak. Učestalost metaboličkog sindroma u populaciji ambulantnih pacijenata je 42,7%, muškaraca 35,8% i žena 46,8%. Povećan obim struka je najčešća pojedinačna komponenta metaboličkog sindroma. Pacijenti sa metaboličkim sindromom imaju značajno veću učestalost koronarne