NATO’s global partners: Awarded cooperativeness

Abstract

Rad ima za cilj da prikaže razvoj saradnje Severnoatlantske alijanse (NATO) sa zemljama koje su, geografski posmatrano, znatno udaljene od evroatlantske oblasti i nisu uključene u već postojeće multilateralne programe zapadnog vojnog saveza. Autor analizu fokusira na hronologiji, modalitetima i kvalitetu kao odabranim obeležjima saradnje NATO-a sa Japanom, Južnom Korejom, Mongolijom, Australijom, Novim Zelandom, Avganistanom, Pakistanom i Irakom. Reč je o zemljama koje su u zvaničnoj terminologiji Severnoatlantske alijanse označene kao globalni partneri (partners across the globe). Autor nastoji da dokaže tezu da je misija ISAF u Avganistanu ,,mesto rođenja" globalnih partnera, odnosno da je učešće pojedinih zemalja (Japana, Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje) u toj misiji doprinelo uspostavljanju tzv. globalnih partnerstava. Autor je sve globalne partnere NATO-a podelio na ,,realne" i ,,fiktivne" u zavisnosti od toga koliki je zaista njihov doprinos misijama Alijanse. Autor je sve globalne partnere NATO-a podelio na ,,realne" i ,,fiktivne" u zavisnosti od toga koliki je zaista njihov doprinos misijama Alijanse. Autor zaključuje da za "realne" partnere nije trenutno izgledno članstvo u Alijansi, mada u slučaju zaoštravanja protivrečnosti u azijsko-pacifičkom regionu ni tu opciju ne bi trebalo sasvim isključiti. Ključne reči: NATO, globalni partneri, međunarodna vojna saradnja, međunarodna bezbednost, transformacija. 1 Autor je naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.