Sažetak: Velike prednosti primene obnovljivih izvora energije prevazilaze privredni sektor, javne ustanove a korisnost se ogleda u obimu potencijalne rasprostranjenosti u domaćinstvima. Ljudske potrebe više nisu samo egzistencijalne u obliku hrane, bezbednosti, fizioloških potreba, već se potreba za toplotom, osvetljenjem i termalnim tretiranjem hrane može posmatrati kao evoluciona potreba za energentima. Ako bi se nastavilo sa korišćenjem fosilnih goriva, uz tendenciju rasta broja stanovnika na svetu, svet bi se suočio sa većim zagađenjem životne sredine, kao posledica povećane potrošnje ograničenih goriva. Prelaz na obnovljive izvore energije otuda predstavlja neophodan korak ka čistijoj životnoj sredini, koji moraju da prate podsticaji, a ne ograničenja koja se nameću od državnih organa. Barijere sa kojima se suočavaju akteri u procesuiranju projekata u obnovljive izvore energije su tehnološke, lokacijske i socijalne, sa svojim potkategorijama. Čini se da lične preferencije mogu da pokrenu pozitivni iskorak ka prihvatanju OIE, pri čemu se procesuiranje projekata odvija kroz fazeod istraživanja, odlučivanja, usvajanja, realizacije, korišćenja do preispitivanja projekata. U radu je izvršeno rangiranje barijera, prema procenama eksperata, koje utiču na razvoj projekata OIE, te sagledano vrednovanje ovih barijera na osnovu odgovora anketiranih ispitanika kada je u pitanju realizacija projekata u vezi sa korišćenjem geotermalnih voda.