Obrada teoloskih tekstova u nastavi francuskog jezika

Abstract

Христова наука неопходна је у васпитању деце. У топлом роди-тељском дому дете стиче прве представе о Богу и православљу. Како се хришћанска вера прима чистим срцем, важно је да се она приближи деци у најранијем детињству. И сама родитељска љубав сведочи о постојању Бога. Школа заиста пружа знања потребна за живот у савременом свету, али веронаука даје одговоре на питања о смислу људског постојања, уноси божански ред и склад у дечју душу. Кроз веру, љубав и поштовање према Богу, дете учи да воли и поштује своје ближње. Христос је једини прави путоказ кроз бурне животне недоумице и искушења које са собом носи савремено доба.У оквиру изборног наставног предмета Превођење стручних тек-стова (на француски језик) на Педагошком факултету у Врању обрађује се известан број теолошких текстова који говоре о најзначајнијим тренуцима у развоју Српске Цркве. Аутор ових текстова је др Радомир В. Поповић, професор Богословског факултета у Београду. Његово значајно дело Срп-ска Црква у историји проучава примање хришћанске вере код Срба, осни-вање Српске Цркве, Српске Патријаршије, просветитељски рад Светог Саве. Извесни одломци преведени су на француски језик и објављени у књизи Ане Вујовић Француски језик за студенте теологије, коју је обја-вио Институт за теолошка истраживања.Одабрани текстови веома су корисни будућим свештеницима, вероучитељима и истраживачима. Оснивање Српске ЦрквеСрби припадају великој породици словенских народа. Из своје прапостојбине, северне Европе, већ у 5. и 6. веку насељавају Балканско полуострво у северним пределима Византијског царства. Затичу прилично опустошен простор, јер је њиховом доласку претходила велика сеоба евро-азијских народа у 4. и 5. веку.Јужнословенски народи су, као многобошци, прилично и сами допринели разарању хришћанске црквене организације, која је неколико векова пре њиховог досељавања добро функционисала на Балканском полуострву.Тада су и код Срба, несумњиво по први пут, почели и хришћански утицаји. Наравно, Срби нису први многобожачки народ који је на овом простору дошао у додир са Хришћанством. (...)Примање Хришћанства у већ увелико христијанизованој Европи за словенска племена био је веома дуг, спор и сложен процес, али истовреме-но и нешто неизбежно. (...)Српска племена су, према обавештењима византијског писца и цара, историчара Константина VII Порфирогенита (913-959), веома споро су се одрицали старих паганских обичаја и убеђења. Исти писац је забеле-жио да је прво масовније крштење Срба било у време византијског цара Ираклија (610-641). Хришћански проповедници (мисионари) дошли су међу Србе са Истока, из познатијих византијских хришћанских и духовних центара какви су били Цариград и Солун, мада је неоспорно да су хри-шћански утицаји међу Србе долазили и из Јадранског приморја, где је упр-кос варварским пустошењима остала добро очувана предсловенска цркве-на организација.После више од две стотине година проведених у новодосељеним областима, српска племена су коначно крштена; хришћанска вера и цркве-на организација су заживеле тако да се може сада говорити о хришћанској д...