SUMMARY:The aim of this research was to use a system of 37 variables of morphological characteristics on a sample of 108 elite male athletes (25 karatekas, 27 judokas, 19 taekwondoists, 18 boxers and 19 wrestlers), aged 17 to 23, to determine any statistically significant differences between the groups of athletes in terms of variable means, so that during the training process, the selection of athletes could be carried out in a proper and objective manner and that the training transformation processes could be managed more effectively. After processing the data using the statistical method of a multivariate and univariate analysis of variance (MANOVA/ ANOVA), we obtained results that indicate that among the karatekas, judokas, taekwondoists, boxers and wrestlers in the entire system of (multivariate) morphological variables there is a statistically significant difference between the means (p=0.000). The results of the research have shown that what we are dealing with are different morphological structures of athletes involved in different sports. Since in the longitudinal and transversal dimensionality of the skeleton the values are more pronounced for boxers, wrestlers and karatekas, during selection it is necessary to be vigilant, since these are morphological characteristics which are genetically limited and can only change up to only 2% during the training process, while for voluminosity and body mass and subcutaneous fatty tissue there is the possibility of carrying out transformations of 20-50%.

No abstract

The intensification of agriculture over the last few decades has caused habitat loss, which poses a significant threat to the survival of populations and species. Where habitats are connected, populations may escape the destruction of their habitat by migrating to another one. Consequently, the functional connectivity of landscapes has become an important focus for species conservation. Kettle holes are hotspots of biodiversity that provide suitable conditions for wildlife species (i.e., amphibians, insects, aquatic plants) and contribute to landscape heterogeneity. They are also considered to function as stepping stone habitats that contribute to habitat connectivity. This study assesses the contribution of kettle holes for (i) habitat provision and (ii) the functional connectivity of three amphibian species with different movement ranges, and (iii) the study identifies areas where the creation of stepping stone biotopes could improve functional connectivity. The contribution of kettle holes was assessed using GIS-based clustering within three research areas in Germany. It was found that the importance of kettle holes for providing amphibian habitats in the three studied areas was equal to or higher than that of other wetland habitats. The state of functional connectivity and the contribution of kettle holes differed strongly depending on the species’ range. For the short-range species, landscapes were highly fragmented, and the contribution of kettle holes was much smaller than that of corridor habitats. For the long-range species, all habitats suited for amphibian reproduction were connected, and the contribution of kettle holes was similar to that of corridor habitats. However, the contribution of both was mostly redundant. Overall, the results showed that kettle holes play a crucial role in habitat provision and function as important stepping stone biotopes in agricultural landscapes. The clustering method applied in this study provides a simple tool for landscape planning and environmental protection agencies, which can be easily adapted to analyze functional connectivity and habitat interactions for different species or landscapes.

Христова наука неопходна је у васпитању деце. У топлом роди-тељском дому дете стиче прве представе о Богу и православљу. Како се хришћанска вера прима чистим срцем, важно је да се она приближи деци у најранијем детињству. И сама родитељска љубав сведочи о постојању Бога. Школа заиста пружа знања потребна за живот у савременом свету, али веронаука даје одговоре на питања о смислу људског постојања, уноси божански ред и склад у дечју душу. Кроз веру, љубав и поштовање према Богу, дете учи да воли и поштује своје ближње. Христос је једини прави путоказ кроз бурне животне недоумице и искушења које са собом носи савремено доба.У оквиру изборног наставног предмета Превођење стручних тек-стова (на француски језик) на Педагошком факултету у Врању обрађује се известан број теолошких текстова који говоре о најзначајнијим тренуцима у развоју Српске Цркве. Аутор ових текстова је др Радомир В. Поповић, професор Богословског факултета у Београду. Његово значајно дело Срп-ска Црква у историји проучава примање хришћанске вере код Срба, осни-вање Српске Цркве, Српске Патријаршије, просветитељски рад Светог Саве. Извесни одломци преведени су на француски језик и објављени у књизи Ане Вујовић Француски језик за студенте теологије, коју је обја-вио Институт за теолошка истраживања.Одабрани текстови веома су корисни будућим свештеницима, вероучитељима и истраживачима. Оснивање Српске ЦрквеСрби припадају великој породици словенских народа. Из своје прапостојбине, северне Европе, већ у 5. и 6. веку насељавају Балканско полуострво у северним пределима Византијског царства. Затичу прилично опустошен простор, јер је њиховом доласку претходила велика сеоба евро-азијских народа у 4. и 5. веку.Јужнословенски народи су, као многобошци, прилично и сами допринели разарању хришћанске црквене организације, која је неколико векова пре њиховог досељавања добро функционисала на Балканском полуострву.Тада су и код Срба, несумњиво по први пут, почели и хришћански утицаји. Наравно, Срби нису први многобожачки народ који је на овом простору дошао у додир са Хришћанством. (...)Примање Хришћанства у већ увелико христијанизованој Европи за словенска племена био је веома дуг, спор и сложен процес, али истовреме-но и нешто неизбежно. (...)Српска племена су, према обавештењима византијског писца и цара, историчара Константина VII Порфирогенита (913-959), веома споро су се одрицали старих паганских обичаја и убеђења. Исти писац је забеле-жио да је прво масовније крштење Срба било у време византијског цара Ираклија (610-641). Хришћански проповедници (мисионари) дошли су међу Србе са Истока, из познатијих византијских хришћанских и духовних центара какви су били Цариград и Солун, мада је неоспорно да су хри-шћански утицаји међу Србе долазили и из Јадранског приморја, где је упр-кос варварским пустошењима остала добро очувана предсловенска цркве-на организација.После више од две стотине година проведених у новодосељеним областима, српска племена су коначно крштена; хришћанска вера и цркве-на организација су заживеле тако да се може сада говорити о хришћанској д...

Apstract: The EU Common Commercial Policy was and remains one of the most important fields of EU external relations. It is an exclusive EU competence since the Treaty of Rome in 1957, when the Member States accepted to transfer their sovereignty in trade policy area to the supranational level. The EU is the world"s leading exporter and importer of goods and is the biggest exporter and importer of commercial services. However, there is relative decline in the market power of EU as a resualt of structural changes in the international trading system over recent years. The treaty of Lisbon brings a number of changes to EU trade policy with a central aim to strengthen EU"s role in the world arena. Under the Lisbon Treaty the Common Commercial Policy has been extended explicitly to services, protection of intellectual property rights and foreign direct investment. The Treaty integrates trade and investment policy into the field of EU external action and formally renders the Common Commercial Policy subject to its principles. With the coming into force of the Treaty of Lisbon, EU Common Commercial Policy enters in the new Lisbon-era with the increased role of the the European Parliament in the shaping and implementing of the trade policy. Key words: Common Commercial Policy, European Union, Lisbon Treaty, European Parliament UVODNE NAPOMENEZajedniĉka trgovinska politika EU (The EU Common Commercial Policy -CCP) predstavlja vanjsko lice ili fasadu njenog jedinstvenog trţišta, koje se bazira na ĉetiri slobode -slobodnom kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala. 87 Termin "zajedniĉka trgovinska politika" oznaĉava da trgovinska politika ne predstavlja samo koordinaciju nacionalnih trgovinskih politika, nego je u iskljuĉivoj nadleţnosti EU i formuliše se i sprovodi od strane njenih nadnacionalnih organa. Kreiranje zajedniĉke trgovinske politike teklo je uporedo sa nastankom zajedniĉkog trţišta šest drţava osnivaĉa, koje su ukinule unutrašnje carine i formirale zajedniĉku spoljnu carinu (Common External Tariff -CET) prema trećim zemljama, 1968. godine. Ostale zemlje ĉlanice su to ĉinile fazno, zakljuĉno sa 1992. godinom, a Evropski carinski kodeks, uveden 1994. godine, objedinio je carinsko zakonodavstvo u jedinstven sistem postupaka carinjenja. ZAJEDNIĈKA TRGOVINSKA POLITIKA EU U PRED-LISABONSKOJ FAZIPravne osnove ove EU politike postavljene su Ugovorom o osnivanju EEZ (Treaty Establishing the European Community -TEC), koji je potpisan 25. marta 1957. godine u Rimu, a stupio na snagu 1. januara 1958. godine. Deveto poglavlje Ugovora, pod nazivom "Zajedniĉka trgovinska politika", koje obuhvata ĉlanove od 131. do 134., sadrţi osnovna pravila ove oblasti. Kljuĉni je ĉlan 133. Ugovora, koji odreĊuje i osnovne nadleţnosti pojedinih organa EU u voĊenju spoljnotrgovinske politike i u kome se navodi da se "zajedniĉka spoljnotrgovinska politika... zasniva na jedinstvenim naĉelima, prije svega u pogledu izmjena carina, 87 Piet Eeckout, " The European Internal Market and International Trade", 1994., p. 344.