Blaženi su držaoci Horatius; Carm IV 9. 45 1 REZIME: Sa državinom kao pravnim institutom prvi put se srećemo u rimskom pravu. Cilj ovog rada je da se izloži rimskopravni koncept državine i sva problematika u vezi tog instituta sa posebnim akcentom na njenu zaštitu. Najopštije posmatrano na državinu se gleda kao na pravom priznatu faktičku vlast nad stvari, međutim, u vezi ovog pravnog instituta vekovima se pokušavaju pružiti odgovori i rešenja na sporna pitanja koja ili deriviraju iz ovog instituta ili su u vezi sa njim. Državina, kao pravni institut nije pravni institut za koji se može reći da je jednostavan. Postoji veliki broj razloga koji daju opravdanje za njeno istraživanje jer je za državinu vezan čitav spektar pravnih dejstava. Prva asocijacija na državinu je da je to faktička vlast na stvari, međutim, ta vlast je u potpunosti nezavisna u odnosu na pravo na stvar, što državini daje specifičnost sa posebnom težinom. Ustaljeno je mišljenje među pravnicima da postoje tri pitanja u vezi sa državinom vredna razmatranja: pojam, pravna priroda i razlozi državinske (posesorne) zaštite. Cilj ovog rada jeste da se izloži pravna zaštita državine i načini kako se to činilo u starom Rimu. Rimsko pravo je pružalo zaštitu državine putem pretorskih interdikta, kratkih pretorovih naloga da se nešto (ne)čini, koji su izdavani sa ciljem da se očuva neko faktičko stanje. Značaj interdikata za život Rimljana je bio veliki, posebno kada se zna za prednost interdikta u odnosu na zaštitu prava putem tužbe, jer interdiktna zaštita nije zahtevala da se dokazuje pravo da se stvar drži, što je znalo biti teško i komplikovano. Odlika interdiktnih sporova je bila brzina i efikasnost zbog čega su se često i titulari prava odlučivali na ovakav vid zaštite, a ne samo držaoci stvari.