“…Nasuprot tome, postavljanje nerealnih standarda postignuća, i povratno, nemogućnost njihovog ostvarenja, kao odlike negativnog perfekcionizma sa sobom povlače negativno potkrepljenje u vidu nezadovoljstva i negativne emocionalnosti (Blasberg, 2009;Slade & Owens, 1998). Dobijeni rezultati su u skladu sa dosadašnjim nalazima koji ukazuju da viši nivo pozitivnog perfekcionizma doprinosi višem nivou blagostanja (Molnar, Reker, Culp, Sadava, & DeCourville, 2006;Stoeber, Harris et al, 2007;Stoeber, Otto et al, 2007), dok viši nivo negativnog perfekcionizma dovodi do nižeg nivoa subjektivnog blagostanja (Antony, Purdon, Huta, & Swinson, 1998;Besharat, 2005;Stoeber, Harris et al, 2007;Stoeber, Otto et al, 2007). Nalazi su u skladu i sa rezultatima ranijih istraživanja gde je koncept perfekcionizma sagledavan sa dimenzionalnog stanovišta i koji takođe ukazuju da su pozitivne karakteristike perfekcionizma povezane pozitivno, a negativne negativno sa subjektivnim blagostanjem (Flett & Hewitt, 2002;Gaudreau & Verner-Filion, 2012;Hill et al, 2010).…”