Kratak sadr`aj: Kod pacijenata sa hroni~nim oboljenjem bubrega, kardiovaskularni morbiditet i mortalitet su zn a ~aj -no povi{eni. Iako se ne mo`e smatrati ekvivalentom rizika za kar dio vaskularne bolesti, veruje se da je bubre`na insufici jencija nezavisni prediktor pove}anog kardiovasku lar nog rizika i da se taj rizik pove}ava sa slabljenjem bubre`ne funkcije. Ova udru`enost je veoma kompleksna i danas se {iroko koristi termin kardiorenalni sindrom. Kardiovaskularna bolest u hroni~noj bolesti bubrega obi~no se ispoljava kao ishemijska bolest srca (u obliku angine, akutnog koronarnog sindroma ili nagle sr~ane smrti), cerebrovaskularna bolest, periferna vaskularna bolest i kongestivna bolest srca. Vaskularna bolest obuhvata aterosklerozu i vaskularne kalcifikacije, dok kardio miopatija obuhvata hipertrofiju leve komore, kardijalnu fibrozu i sistolnu i dijastolnu disfunkciju leve komore. Pored dobro poznatih tradicionalnih faktora rizika kao {to su hipertenzija, dislipidemija, insulinska rezistencija i diabetes mellitus, u osnovi ove udru`enosti je i siner gi sti~ko delovanje netradicionalnih faktora rizika kao {to su pove}anje odnosa kalcijum-fosfor, hiperparatireoidizam, anemija, hemodinamsko optere}enje, pothranjenost, za pa ljenje, hiperhomocisteinemija, izmenjena sinteza azot-mo noksida i pove}an oksidativni stres. U radu se razma traju dosada{nja saznanja o zna~aju pojedinih ure mijskih toksi na, natriureti~kih peptida, biohemijskih marke ra poreme}aja u homeostazi kalcijuma i fosfora, sistem ske inflamacije, oksidativnog stresa i dislipidemije.Klju~ne re~i: hroni~na bubre`na insuficijencija, kardiovaskularna bolest, biohemijski markeri