U ovom tekstu analiziraćemo različita semantička rešenja za problematičnu pronominalnu anaforu, poput čuvene rečenice o magarcu:"Svaki farmer koji ima magarca, tuče ga". Uporedićemo rešenja koje nude dinamičke semantike, poput diskursne teorije reprezentacije i dinamičke predikatske logike, i novija rešenja bazirana na teoriji igara i teoriji tipova. Argumentovaćemo da je pristup koji nudi teorija igara pogodniji za razjašnjenje anafore jer izražava, na prirodan način, zavisnost između elemenata rečenice kroz zavisnost u izborima poteza dva igrača u igri za dati izraz. Izložićemo dva različita pristupa bazirana na teoriji igara: semantiku teorije igara i dijalog za konstruktivnu teoriju tipova, i nastojaćemo da pokažemo da drugi pristup ima prednost u odnosu na prvi. ključne reči: anafora, diskursna teorija reprezentacije, dinamička predikatska logika, semantika teorije igara, dijaloška logika, konstruktivna teorija tipova. U ovom tekstu bavićemo se problemom pronominalnih anaforičkih izraza. Analiziraćemo različita rešenja i argumentovaćemo da dva novija rešenja zavređuju posebnu pažnju: jedno je rešenje bazirano na semantici teorije igara, a drugo bazirano na konstruktivnoj teoriji tipova. Ova rešenja uspešno izbegavaju probleme vezane za ranija predložena rešenja i daju bolji tretman anaforičkih izraza od diskursne teorije reprezentacije (DTR) ili dinamičke predikatske logike (DPL). Naše predloženo rešenje biće svojevrsna kombinacija ova dva pristupa: pokazaćemo da se problem pronominalnih anaforičkih iskaza može uspešno rešiti pomoću konstruktivne teorije tipova u okviru dijaloške logike. Posebnu pažnju posvetićemo čuvenom primeru rečenice o magarcu 2 , koja je najviše i diskutovana u raspravama o problemu anafore. 1 Ovaj rad pisan je u okviru projekta Logičko-epistemološke osnove nauke i metafizike, Ministarstva za edukaciju, nauku i tehnološki razvoj, Republike Srbije. 2 Donkey-sentence