Државни универзитет у Новом Пазару, Департман за филозофске науке, Република Србија Александра К. Анђелковић Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању, Република Србија Оригинални научни рад Учење уз праксу као потенцијал развијања професионалних компетенција студената Резиме: Актуелни образовни трендови у иницијалном образовању студената усмерени су на изградњу чвршћих веза између универзитета и институција у којима ће радити, уз нагласак на снажнијим међуинституционалним интеграцијама и заједничким одговорностима за исходе образовног процеса студената. Развијање професионалних компетенција студената приближавањем пракси представља пропорционалну могућност за унапређивање квалитета рада и на универзитетима и у радним организацијама. У сусрет томе, у теоријском делу рада као једна од могућности разматран је концепт учење уз праксу (енг. Work Integrate learning-WIL). Овим концептом иницира се повезивање академских дисциплина са организацијама домаћина, које у једнаком степену као и факултети брину о развоју професионалних компетенција студената. Циљ истраживања је сагледавање процена о утицају иницијалног образовања на припремљеност за рад. Узорком су обухваћени школски педагози (N=91), а инструментом који је креиран за потребе ширег истраживања испитивана је њихова припремљеност за рад у школи. Кључни правци деловања које импликују добијени резултати огледају се у изменама програма на факултетима и иновативним организационим решењима факултета и школа приликом организације и реализације студентске праксе, али и у другачије прописаној законској регулативи о сарадњи школа домаћина и факултета, чиме би се иницирала подељена брига и посвећеност образовним исходима студената, као идеје на којима почива концепт учења уз праксу. Кључне речи: WIL-учење уз праксу, иницијално образовање, сарадња школа и универзитета, професионалне компетенције.